У времену у коме телевизијске емисије ретко доживе и десету сезону, а пољопривредни садржаји често бивају гурнути на маргину, један формат доказује супротно. Емисија „Бразде“, која се на програму Радио-телевизије Војводине емитује још од 1975. године, обележила је пола века постојања – и то онако како и доликује: уз директан пренос са Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду и у друштву оних који су јој годинама давали глас, лице и душу.
Мирела Митрић, Александра Бундало и Горан Ерор нису само уредници и новинари – они су синоними за поверење, темељност и континуитет. Њихов рад у емисији Бразде није пука професија, већ позив који са собом носи вишеструку одговорност: према гледаоцима, према пољопривредницима и према истини.
– „Бразде нису само емисија, већ сведочанство једне епохе. Половина века праћења аграра значи и праћење живота у Србији, јер без села нема ни друштва, ни државе“ – рекла је у емотивном уводном делу специјалне емисије Мирела Митрић, уредница која својим смиреним тоном и прецизношћу поставља стандард којем многи новинари тек стреме.
Александра Бундало, која већ деценијама носи емисију својим препознатљивим стилом, истакла је значај тима и подсећа да „Бразде“ нису опстале случајно:
– „Ово је емисија коју су градиле генерације новинара. Од оних првих, који су камером бележили воловску запрегу и ручну жетву, до нас данас – који извештавамо о дроновима, навигацијама и прецизној пољопривреди. Али суштина је иста – истина, стручност и поштовање према људима са земље.“
Посебну емоцију унела је појава Горана Ерора – новинара, али и самог пољопривредника. Његов допринос емисији је двострук: он не само да извештава, већ живи пољопривреду.
– „Као дечак, сањарио сам да се једном појавим у Браздама. Данас их уређујем. Свака репортажа, свака прича коју направимо – за мене је лична. То је част, али и велика одговорност према сваком гледаоцу у селу, који чека недељу у 12.05 да види шта му ми можемо понудити.“
Тешко је данас наћи телевизијски формат који не подилази већини, већ упорно трага за смислом, садржајем и правом вредношћу. Бразде то чине већ 50 година. И захваљујући људима попут Миреле, Александре и Горана – који не одустају од професионализма, који сваку причу живе – та емисија није само медијска појава, већ институција.
Иза њихових кадрова стоје људи, газдинства, судбине, и онај мирис свеже узоране земље који се не осећа кроз екран, али га гледалац препознаје. То је тајна трајања – и управо зато „Бразде“ нису само емисија. Оне су пољопривредна историја Србије, у наставцима, недељом у подне.
Горан Ђаковић