Одбор за пољопривреду усвојио је Предлог закона о буџету за Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде за наредну годину. У буџету овог сектора биће 136,5 милијарди динара, док ће уз овај износ још 11 милијарди бити враћено кроз рефундацију акциза за гориво.
Буџет за пољопривреду за 2026. годину, већ је изазвао политичке коментаре, али министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић за „Политику” поручује да је реч о документу који јасно показује да држава пољопривреду не доживљава као трошак, већ као стратешку инвестицију.
– За наредну годину имамо 136,5 милијарди динара,а уз рефакцију од 11 милијарди за акцизе за гориво то је укупно 147,5 милијарди динара што је 7,1 одсто пореских прихода. Дакле, говоримо о готово истом нивоу подршке, уз чињеницу да је структура буџета данас много више усмерена ка развоју него пре годину дана – наглашава министар.
Напомиње и да је новац у новом буџету усмерен тамо где је отпорност производње најважнија.
– Климатске промене су нас натерале да се мењамо. Суша коју смо имали последњих година, као и све чешће олује и екстреми, најбољи су доказ да не можемо више да се ослањамо на старе моделе. Ако не улажемо у наводњавање, борбу против поплава, модерну механизацију, објекте и сточни фонд, ризикујемо да из године у годину гледамо исте штете – каже Гламочић.
Илустрација: Држава наставља са подстицајима у пољопривреди
Према Предлогу закона о буџету за 2026. годину, укупне субвенције у Србији износе 214,4 милијарде динара, а Министарство пољопривреде учествује са 116,5 милијарди, што је 54,32 одсто свих субвенција у држави. На ово све треба додати и рефакцију за гориво у износу од 11 милијарди динара, што је велики издатак за државу, а који ће бити враћен пољопривредницима.
– Више од половине свих субвенција у овој земљи усмерено је у пољопривреду. То је најјаснији одговор на сваку тезу да држава нема слуха за пољопривреднике – истиче министар. Од тог износа, 110,8 милијарди динара намењено је искључиво подстицајима у аграру које спроводи Управа за аграрна плаћања. Гламочић подсећа да је 89,1 милијарду динара планирано за директне подстицаје, што обухвата плаћања по хектару и грлу, премију за млеко, подршку тову, квалитетним приплодним грлима, кошницама пчела, док је 12,85 милијарди динара опредељено за мере руралног развоја. За највећи број газдинстава која ће користити ова средства биће неопходно правдање рачунима, то се свакако неће односити на најмање.
– Ово је највећи развојни пакет у пољопривреди који смо имали у последњој деценији. Рурални развој више није споредна ставка. То је место одакле долазе инвестиције у механизацију, у подизање нових воћњака и винограда, у наводњавање и сеоску инфраструктуру. Управо те мере најдиректније смањују ризик од суше и климатских екстрема – објашњава министар. На наше питање колико је буџет за 2025. годину до сада реализован, министар одговара да је динамика исплата континуирана и да се захтеви измирују по редоследу обраде. Већ сада је реализован веома висок ниво планираних обавеза – скоро 99 милијарди динара, односно 94 одсто буџета је исплаћено, а јавности ће бити представљен и детаљан извештај по свакој мери, како за ову, тако и за 2026. годину.
– Желимо да пољопривредници тачно знају где је отишао сваки динар – истиче он и додаје да се посебна пажња посвећује руралном развоју и најављеним повећањима улагања у овој области.
– То значи да новац иде у тракторе, механизацију, противградне и системе за заштиту од мраза, изградњу и опремање објеката, подизање вишегодишњих засада, винарије и дестилерије, осигурање и инфраструктуру у селима. То су мере које мењају слику села и дају шансу да млади остану на земљи – истиче наш саговорник, позивајући се на структуру мера у вредности од 12,85 милијарди динара.
Илустрација: Ради се и на јачању водопривреде, истакао је министар Гламочић
Каже и да паралелно са пољопривредним буџетом јача и водопривреда. У наредној години Републичка дирекција за воде има више од 11,3 милијарде динара, од чега је више од седам милијарди намењено уређењу водотокова и заштити од штетног дејства вода. То је директна инвестиција у сигурност њива, кућа и села – подсећа министар. Посебно место у новом буџету има и дигитализација, предвиђена су средства за систем праћења субвенција у пољопривреди, као и за прилагођавање Регистра пољопривредних газдинстава европском ИАКС систему.
– То може да звучи сувопарно, али је у пракси веома једноставно. Када знамо тачно шта смо платили, коме и када, онда можемо да правимо бољу политику. То значи брже исплате, мање грешака и више правичности. Зато смо и тражили, и добили, додатна средства за ова два капитална пројекта – објашњава Гламочић.
Како каже, овај буџет није настао преко ноћи, нити као пука реакција на политичке притиске. „Свака мера и сваки број прошли су кроз разговор са струком и анализу последица суше, поплава и тржишних шокова. Наш циљ је да у 2026. години пољопривредник има стабилнију подршку, више развојних шанси и мање неизвесности. Клима се мења, и ми морамо да се мењамо са њом. Ово је буџет који ту промену ставља у центар аграрне политике – закључује Драган Гламочић.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/710659/vise-od-polovine-svih-subvencija-u-sccbiji-usmereno-u-poljoprivredu