European Western Balkans незванично сазнаје да се средства која би могла бити изгубљена
односе на програм ИПАРД 2 , усвојен за период 2014-2020. године, чија је вредност 175 милиона
евра – а која су била Србији на располагању још четири године, односно до краја 2024.
У међувремену, на снагу је нашој држави ступио и ИПАРД 3 програм, за период 2021-2027, са
подршком ЕУ од 288 милиона евра.
Као један од узрока губитка средстава из ИПАРД-а стручњаци су до сада наводили слаб одзив
пољопривредника на јавне позиве ресорног Министарства, јер се коришћењем ИПАРД средстава губи
право на државне субвенције у тој години, али и “смањене капацитете” Управе за аграрна плаћања,
преко које се у Србији реализује ИПАРД програм.
Према незваничним тврдњама, постојала су кашњења у процесу обраде захтева за инвестиције,
као и у исплатама средстава из ИПАРД фондова.
Европска комисија је у годишњим извештајима о Србији такође напомињала да је „неопходно
обезбедити капацитет људских ресурса“ Управе за аграрна плаћања, те да постоји „континуирано
кашњење у усвајању правних прописа о шемама квалитета пољопривредних и прехрамбених
производа, што омета развој сектора“.
Србија се позивала да у „наредном периоду повећа темпо спровођења ИПАРД-а, како би се
обезбедило правовремено коришћење финансијске подршке ЕУ и избегао даљи губитак фондова“.
Илустрације ради, у Извештају Европске комисије, објављеном 2023. године наводило се да је Србија
током 2022. године изгубила 12,8 милиона евра из ИПАРД механизма, док је у Извештају из 2022.
године назначено да су ти губици у 2021. години износили 3,7 милиона евра.
Формирањем Управе за аграрна плаћања која функционише у оквиру Министарства пољопривреде,
шумарства и водопривреде 2009. године, испуњен је основни институционални услов да пољопривредна
газдинства у Србији користе средства из претприступних фондова ЕУ, а потом, кад Србија постане
чланица ЕУ, да кроз коришћење средстава из Европског гарантног фонда и Европског фонда за
рурални развој, прилагоде свој начин рада у складу са Заједничком пољопривредном политиком ЕУ.
Како ствари функционишу у пракси?
У пракси ствари функционишу тако да потенцијални инвеститор прво аплицира, па уколико добије зелено
светло од Управе за аграрна плаћања креће да реализује инвестицију и одређује му се временски
период у којем мора да заврши пројекат Од државе се добије “папир”, односно решење о одобравању пројекта за ИПАРД подстицај, којим се
инвеститору гарантује повраћај већег дела уложених средстава.
Од 2021. године уведена је и могућност да инвеститор у тренутку одобрења ИПАРД подстицаја
поред решења авансно (пре почетка реализације инвестиције) добије и до 50 одсто затражене
субвенције.
Коме и зашто су ИПАРД програми битни?
Генерално, пољопривредници у Србији могу добити средства из ИПАРД-а за више различитих врста
инвестиција истовремено, рецимо, за једну инвестицију из области руралног туризма, другу из домена
пољопривредне производње, или прераде пољопривредних производа.
Проценат финансијске подршке за пројекте у Србији из ИПАРД-а износи до 75 одсто, а максималан
износ подстицаја креће се и до два милиона евра – а остатак новца обезбеђује се из буџета Србије.
Извор: Нова економија
