На први поглед, биодинамика делује као поезија у свету агрономије. На други – као озбиљан, систематичан и захтеван приступ узгоју хране. Истина је, као и увек, негде између.
На савременој њиви све је подређено брзини. Већи принос, краћи рокови, јача средства. У том пејзажу, биодинамичка пољопривреда делује готово као тиха побуна – спорија, захтевнија и, на први поглед, помало необична. Настала је 20-их година прошлог века, из циклуса предавања које је одржао Рудолф Штајнер. Повод је био конкретан и врло практичан: пољопривредници су већ тада примећивали пад плодности земљишта и квалитета хране. Штајнеров одговор био је радикалан за то време – фарму је посматрао као живи организам, а не као фабрику хране. Организму је, сматрао је, потребна равнотежа, ритам и брига, а не форсирање.
У средишту биодинамике налази се земља. Не као пасивна подлога, већ као сложен екосистем пун микроорганизама, гљива, бактерија и енергије. Задатак пољопривредника није да „нахрани биљку“, већ да оживи тло, јер здраво тло само храни биљку. Зато биодинамичка фарма, кад и колико год је то могуће, затвара круг: сопствени компост, сопствено ђубриво, што мање спољашњих инпута.
На том месту биодинамика се додирује са органском пољопривредом. Обе одбацују синтетичке пестициде и вештачка ђубрива, обе инсистирају на очувању биодиверзитета и природним процесима. Разлика је у томе што се органска пољопривреда најчешће задржава на нивоу правила и забрана, док биодинамика иде корак даље – она уводи ритам, космичке циклусе и специфичне препарате као активне учеснике у производњи хране. Могло би се рећи да је органска пољопривреда метод, а биодинамичка – поглед на свет.
Илустрација: Биодинамички препарати мале количине супстанци које се користе са великом пажњом
Један од најпознатијих, али и најконтроверзнијих елемената биодинамике јесте рад у складу са лунарним циклусима. Месец, у овом систему, није симболика већ оријентир. Као што утиче на плиму и осеку, верује се да утиче и на кретање сокова у биљкама, клијање и раст. Зато се сетва, садња и берба усклађују са биодинамичким календаром, који разликује дане корена, листа, цвета и плода. Циљ није магија, већ прецизније „тајмирање“ природних процеса.
Посебно место заузимају биодинамички препарати – мале количине супстанци које се користе са великом пажњом. Најпознатији међу њима су препарати 500 и 501. Препарат 500, често називан „рог од стајњака“, прави се од ферментисаног крављег стајњака који зиму проводи закопан у земљи. Његова улога је да подстакне живот у тлу, развој корена и хумуса. Препарат 501, „рог од силицијума“, садржи фино млевен кварц и користи се у пролеће и лето како би подстакао фотосинтезу, зрење и квалитет плода.
Мање познат, али једнако занимљив, јесте препарат који се често назива „Три краља“. Он се добија од пепела три различите биљке или материјала (традиционално се везује за симболику злата, тамјана и смирне), а користи се у врло малим количинама за сузбијање одређених биљних штеточина и болести. За разлику од класичних пестицида, овај препарат не делује директно „против“, већ настоји да промени услове у којима се проблем јавља. Идеја је иста као и у целој биодинамици: не гасити пожар, већ разумети зашто је уопште плануо.
Због свега овога, биодинамичка пољопривреда често изазива скептицизам. И то с разлогом – њен језик није језик лабораторије, већ природе, ритма и искуства. Ипак, многе биодинамичке фарме широм света бележе изузетне резултате: стабилна земљишта, отпорније биљке и производе које потрошачи препознају по укусу и квалитету.
У времену у којем се све мери брзином и количином, биодинамика поставља непријатно, али важно питање: да ли смо спремни да успоримо да бисмо дугорочно добили више? Не само хране, већ и равнотеже – у земљи, у природи и у начину на који је обрађујемо.
Извор: https://www.agrotv.net/na-ivici-nauke-sta-je-biodinamicka-poljoprivreda/