Kada je reč o aktuelnostima iz agrara i dalje je zanimljiva vest o pravilniku koji poljoprivrednicima omogućava takozvanu prodaju proizvoda biljnog porekla sa kućnog praga. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović objašnjava kako će izgledati uvođenje gazdinstava u legalne tokove proizvodnje kada govorimo o prodaji namirnica biljnog porekla sa kućnog praga. Reporter Silvija Gvozdenac: Poljoprivrednici odnosno povrtari i voćari koji prerađuju hranu biljnog porekla a žele da prodaju sa kućnog praga neće imati nove namete što se tiče registracije jer su prema pravilniku subjekti u poslovanju hranom, pravna ili fizička lica odnosno preduzetnici koji svoju delatnost obavljaju preko privrednog društva ili poljoprivrednog gazdinstva.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović gostujući u našoj emisiji “Brazde”objašnjava kako će izgledati u praksi uvođenje poljoprivrednog gazdinstva u legalne tokove proizvodnje kada govorimo o prodaji namirnica biljnog porekla sa kućnog praga. Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Ko god pravi pekmez, džem, ajvar, kompot šta god što je biljnog porekla moći će da prodaje to sve na svom kućnom pragu i postoje određene količine koje će neko moći da odradi tokom godine i da jednostavno plasira hranu, da zadovolji bezbednosne uslove, ali da pri tome ne mora da pravi fabrike ili ne znam ni ja slično. Ko bude hteo da radim prijavi se poljoprivrednoj inspekciji, izađe na lice mesta, tu ne treba neka velika nauka, doovljna je jedna prostorija tri sa tri, jedan šporet, jedan frižider i jedan sto na kome će se sve te operacije obavljati, to je minimalna, da tako kažem, investicijai od države dobijate da je to sve u redu.
Reporter: Sabolč Tružinski iz Bačke Topole bavi se organskom proizvodnjom i ima čitav niz proizvoda od spelte a na tradicionalan način uzgaja podolsku rasu goveda od kojih proizvodi mesne prerađevine. Sve te proizvode plasira kao poljoprivredno gazdinstvo s tim da uslužno plaća preradu brašna i mesa, izrazio je i zadovoljstvo što je pravilnik o prodaji namirnica biljnog porekla donet.
Sabolč Tružinski, Bačka Topola: Ja smatram da svi ovi pravilnici koji su izašli za preradu mleka, za preradu mesa, za biljnu proizvodnju i čak uključeno je i ovo za turizam da mogu da se bave seoskim turizmom, to sve jako dobro utiče i na proizvođače i na krajnje potrošače, sve lepo funkcioniše i smatram da će to mnogo doprineti, biće uzajmano svima u korist. Reporter: Penzionisani profesor matematike iz Ruskog Krstura Mihajlo Fejdi sa suprugom bavi proizvodnjom paprike za ajvar, kako kaže godišnje preradi 3 tone paprike i sav ajvar koji napravi proda sa kućnog praga.
Mihajlo Fejdi, Ruski Krstur: Pravo da vam kažem ja za taj pravilnik čuo sam na televiziji ali jako malo i ne znam suštinu tog pravilnika ali svemu se moramo prilagođavati kao i prirodi što treba da se prilagođavamo tako idržavi. Videćemo kako, na koji način sve to treba izvesti.
Reporter: Pravilnikom su određene i najveće količine proizvoda koje se mogu proizvoditi i stavljati u promet. Proizvodnja brašna je limitirana na 32 hiljade kilograma godišnje, testenina i biološki konzervisano povrće na 20 hiljada kilograma, proizvodi od termički obrađenog voća, sušenog i kandiranoog voća 16 hiljada kilograma, voćnih sokova na 16 hiljada litara, sušenog povrća, aromatičnog i začinskog bilja na 4 hiljade kilograma, hladnoceđenih biljnih ulja na 8 hiljada litara godišnje. Kvote za preduzetnike koje rade u objektima malih kapaciteta su duplo
Izvor: RTV
