Захваљујући систему брзог узбуњивања, храна која није безбедна по здравље потрошача склања се из промета са свих тржишта на којима је има. Из продаје у Србији, почетком месеца, повучен је сладолед са превисоким концентрацијама пестицида.Остаци пестицида, тешких метала, нитрита, нитрата – ако се нађу у храни у концентрацијама изнад дозвољених, могу да буду и те како опасни по људско здравље. Зато се намирнице произведене на домаћем тржишту, и оне из увоза, контролишу у акредитованим лабораторијама.Две године у Србији ради Национална лабораторија за безбедност хране. У лабораторији за испитивање млека може да се прегледа 5.000 узорака дневно, а резултати се добијају истог дана. Досадашње контроле показују да се у сировом млеку најчешће проналазе бактерије и соматске ћелије.
„Није толики проблем, у смислу ако то млеко није безбедно и да не може да се користи, јер се у технолошком процесу производње, све то и повећане бактерије и соматске ћелије могу редуковати“, каже Горан Зебић, шеф Лабораторије за испитивање квалитета млека.
Контрола хране на основу процене ризика
Уколико потрошачи посумњају у безбедност и квалитет намирница, треба да се обрате надлежној инспекцији. У Лабораторији за физичко-хемијска испитивања хране дневно може да се уради двадесетак анализа.
„Анализа траје два до три дана. Уколико дође до тога су неки узорци неусаглашени, ми одмах, пре него што издамо извештај, обавештавамо инспекцију, да би могло благовремено и одмах да се реагује“, објашњава Саша Билек, начелник Физичко-хемијске лабораторије за испитивање хране и хране за животиње.
Немогуће је проверити исправност, на пример, сваке тегле ајвара или гајбе јабука. Зато се контрола хране и у Србији, али и у осталим земљама ради на основу процене ризика.
„Тврдим да једемо безбедну храну“
„Апсолутно могу да тврдим да једемо безбедну храну. И када се некад деси ситуација да неки велики произвођач повуче производе са рафова, то само говори о његовој одговорности – да не жели да доведе здравље потрошача у питање“, истиче Ненад Доловац, директор Дирекције за националне референтне лабораторије.
Осим што је задужена да штити здравље људи, задатак Националне лабораторије је да сачува и домаћу економију и то кроз прегледе семена, садница. Резултати ових анализа се чекају пет до седам дана.
„Ниједна биљка која поседује карантински организам, не сме да уђе у Србију. На тај начин ми штитимо наше усеве, пољопривреду и економију од штета које би могли да изазову ти микроорганизми“, каже Александра Божић, шеф Фитосанитарне лабораторије.
Дирекција за националне референтне лабораторије тренутно запошљава 45 хемичара, технолога, микробиолога, биохемичара, молекуларних биолога.
Извор: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4486306/kontrola-hrane-bezdbednost-nadlezni-labaratorije-sladoledi-bezbednost.html
