Иван Урошевић из Савеза произвођача ракије и један од водећих консултаната у производњи ракије истакао је у „Јутро на Блиц“ да би, сада када је ракија постала заштићена на Унесковој листи културног добра, требало њу претворити у ексклузивно пиће. Како каже, закони о производњи ракије стриктно су дефинисани, и за сваки прекршај када је у питању нелегална продаја овог алкохолног пића прописане су високе казне. – Производити ракију за сопствене потребе је дефинисано тако да просто не можете пуштати у промет, а можете произвести ону количину која је вама потребна на годишњем нивоу. Не постоји ограничење и то је нешто што смо ми успели да заштитимо као нашу специфичност кад смо регулативу ускладили са регулативом Европске уније. И то заиста мислим да је нешто што је нама потребно, јер ракија је наша традиција, наш живот, просто наша историја – каже Иван Урошевић. Истиче и да постоји начин да се домаћини ослободе „вишка“ ракије.
– Омогућено је да ви, ако имате и желите се ослободите вишка ракије можете легално то да урадите. Проблем је управо у томе што људи често нису упознати са тим могућностима. Наравно, многи се жале да цена није на тржишту кад продају те дестилате исто као и кад продају овако на мало, али да би нам свима било боље и да бисмо могли да регулишемо и овај део тржишта, морамо просто да поштујемо нека правила – каже Урошевић и додаје:
– Постоји управо уређен систем како можете било шта да пустите у промет, па између осталог и ракију. У случају да вама неко поклони, а у питању је мала количина, то је најмањи проблем. Проблем је ако ви мени тражите да вам продам шест флаша, и нисмо то нигде евидентирали. Прво ја то као регистровани произвођач не смем да урадим, јер имамо озбиљне контроле пореске и Министарства пољопривреде. Количине се прате, морате да правдате такав излаз. С друге стране, ја сам аутоматски као фирма у прекршају, зато што у случају да будем ухваћен за такво дело, само по закону о јаким алкохолним пићима, минимална казна је 300.000 динара до 3 милиона – каже Урошевић за „Блиц ТВ“. Истиче да је веома тешко у нашој земљи ограничити производњу ракије, јер је она „наш живот“.
– Лако је у Немачкој или у Француској да они забране производњу, односно ограниче производњу ракије на неку количину, јер то није у њиховој традицији. Али код нас, то је наш живот, врло је тешко те границе дефинисати. Са друге стране, ако ми ту ракијуп родајемо, ми злоупотребљавамо и кршимо читав сет закона, и ту јесте највећи проблем што се то дешава на терену. Када на интернету укуцате „продајем ракију“ изаћи ће на стотине огласа – каже Урошевић. Сама производња ракије изузетно је скупа, наводи Урошевић.
– Ракија се производи од воћа која је најскупља пољопривредна сировина. Дакле, сама производња је врло скупа. Наш домаћин, када производи ракију, он не рачуна своје време, своје дрва, своју шљиву… И он генерално рачуна да ако је продао нешто за 300, 400, 500 динара, да је он зарадио те паре. Суштински он је изгубио. Зашто? Зато што кад би он све урачунао трошкове, он би дошао до једне негативне математике која није повољна за њега – каже Урошевић. Нагласио је и да треба променити приступ ракији, те да она не треба да нам служи за задовољавање дневних алкохолних потреба, већ да треба да постане ексклузивно пиће.
– Треба један хедонистички приступ да почињемо да примењујемо, као што Французи се односе према коњаку, као Италијани према грапи. Ракија не сме да буде алкохолно пиће за задовољавање неких дневних алкохолних потреба. Ви треба да уживате у ракији, да доживите неке нове осећаје, неко ново расположење и да конзумирате чашицу, евентуално две, не више од тога. Из адекватне чаше, да буде адекватна температура дестилата, да уклопите то са храном – закључио је Урошевић за Блиц ТВ.
