Лабораторијско или култивисано месо се добија узгојем животињских ћелија. Верује се да ће овакав начин производње имати бројне користи за планету, првенствено кроз смањење угљеничног отиска. Међутим, нова студија показује да је лабораторијско месо чак 25 пута штетније за климу од говедине, пише Јелисавета Перишић за Balkan Green Energy News..
Процес производње лабораторијског меса је позајмљен из регенеративне медицине. Развио га је професор Марк Пост са Универзитета у Мастрихту, који је раније радио на људском срчаном ткиву. Пост је први хамбургер узгојио 2013. године.
Ћелије за развој меса се узимају биопсијом из животиње, а затим се стављају у топлу, стерилну посуду са раствором који се назива медијумом за раст. То средство садржи хранљиве материје: соли, протеине, угљене хидрате, витамине и аминокиселине.
Ћелије се удвостручавају на свака 24 сата, а из малог узорка временом настају билиони њих. Формирају примитивна мишићна влакна и јестиво ткиво које се може користити. Поступак се може обавити са ћелијама различитих животињских врста. На пример, да би се произвела говедина, користе се матичне ћелије краве.
Наизглед, ово делује као савршено решење за заштиту животне средине. Није потребан масован узгој стоке, који захтева велику количину хране и воде и заузимање велике површине земљишта. Смањењем обима узгоја стоке смањују се и емисије метана и азот-оксида. Ипак, шта када почне масовна индустријска производња?
Илустрација: Постоји 150 компанија које се баве узгајањем меса у лабораторији
Масовна индустријска производња на помолу
Резултати истраживања које су спровели научници са одељења за науку о храни и технологији Универзитета Калифорније у Дејвису показују да ће масовна производња лабораторијског меса имати 25 пута лошији ефекат на климу од обичног узгоја стоке. Студија је објављена на серверу bioRxiv, али још увек није рецензирана.
– Тренутно се производи од меса на бази животињских ћелија производе у малом обиму и уз економски губитак, међутим компаније намеравају да се индустријализују и омасове производњу – пише у студији.
Масовна производња подразумева велика, енергетски интензивна постројења. Научници су проценили количину енергије потребну за различите фазе производње меса у лабораторији и упоредили је са параметрима из производње говедине.
Научници су открили да се при производњи једног килограма лабораторијског меса испушта 246 до 1.508 килограма угљен-диоксида у атмосферу. То је четири до 25 пута више ЦО2 од емисија из производње говедине.
Сингапур је за сада једина земља на свету која је одобрила продају лабораторијског меса. Управа за храну и лекове Сједињених Држава прогласила је овај производ безбедним за људску исхрану, чиме је почетком ове године отворила могућност његове продаје у САД.
Од првог хамбургера из 2013. до краја 2022. основано је преко 150 компанија које се баве узгајањем меса у лабораторији. Стручњаци очекују да ће лабораторијско месо у наредних 10 година постати уобичајено и заузети своје место у фрижидерима великог броја људи широм света.
Извор: https://www.ekapija.com/news/4217704/rezultati-studije-laboratorijsko-meso-25-puta-stetnije-za-klimu-od-govedine
ФОТО: Pixabay
