Чачанска шљивовица „даје снагу, ал’ одузима памет!“

Аутор: draganadpetrovic
126 посета

Ракија шљивовица уписана је на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства Унеска као елемент нематеријалног културног наслеђа Србије. Одлуку о упису je пре две године донео Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа света, који се састао у Мароку, у Рабату. Српска ракија под заштитом Унеска је из Чачка, од црвене ранке, која је некада рађала под планином Вујан.

Из подрума Цана Минића у селу Доња Трепча код Чачка флаша шљивовице се најпре 2019. године нашла у Етнолошком музеју у Београду на изложби „Музеј ракије”. Он тада није ни слутио да ће старине које је из задовољства сакупљао и качио о брвна подрума јавности бити интересантне, као и жестоко пиће које деценијама производи. Цанов подрум је и данас препун дестилата који „дају снагу, ал’ одузимају памет”. Ту су и натеге, буклије, бурићи – стаклени и храстови и неки од белог дуда. Имену „Цанов музеј ракије” је пре двадесетак година кумовао немачки новинар, који је дошао другим послом. Док је пролазио поред Минићеве куће, у липовом хладу је приметио флашу до пола наточену ракијом. На пању су поред флаше биле и две чашице, а поред два дрвена облутка за седење. Намерник се окрепио и кренуо у најближе двориште, да плати што је попио, како налаже култура из које долази. Једва су се немац и Цане споразумели. Цане је упорно на српском језику, који овај није разумео, објашњавао да се роба која служи за рекламу и пробу у овим селима не плаћа.

Илустрација: Ракија има дугу традицију производње у Србији

После неколико дана у Доњу Трепчу стиже глас да је Цане освануо у немачкој штампи. Новинар је забележио призор да се у једном мрачном сеоском подруму, поред небројених врста воћних ракија, налазе и столетни предмети. Тако је Цанов музеј изашао из илегале, а то да су његове ракије одличног квалитета се знало и пре. Из овог музеја је и ракија која брани боје Србије, а данас се налази под заштитом Унеска.

– За све је заслужна Снежана Шапоњић Ашанин, кустос Народног музеја у Чачку. На њену иницијативу је 2019. године у Етнолошком музеју у Београду мој „музеј ракије” у виду поставке представљен јавности. Тада су биле изложене разне врсте ракија, бурићи, натеге… Флаша шљивовица из 1966. године је тада узета за упис на Унескову листу. Реч је о ракији од аутохтоне сорте шљиве црвена ранка. Током три године припрема документације, Снежана је са колегама из Етнографског музеја успела да српску шљивовицу упише на Унескову листу – прича Цане, који у Доњој Трепчи поред Музеја ракије има и дестилерију.

– У Музеју данас постоји око 50 врста ракије. Свака је одлежала у храстовом бурету, па пресута у стаклени балон затворен пампуром од плуте и заливен воском. Најстарија је ракија из 1941. године. Многе виђеније личности су посетиле музеј и пробале ракију – прича Цане, који ових дана пече ракију од јабуке. Додаје да су брдовити предели Шумадије климатски „душу дали” за узгој шљиве, па не чуди што из Чачка у свет одлазе најбоље ракије. Иначе, у његовом музеју стоји низ награда за квалитет које је добио, што на домаћим што на међународним такмичењима. Неколико година је обарао сопствене рекорде, а данас у Музеју с поносом истиче Ајкулу с оценом 19,50, што значи да такво пиће има аукцијску вредност.

Илустрација: Шљивовица се нашла и на Унесковој листи 

Прошле године је обележено две деценије од потписивања Унескове конвенције о заштити нематеријалног културног наслеђа света, којем је Србија приступила касније. У Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије уписали смо скоро 60 елемената. Упис у Национални регистар је предуслов да се неки обичај, предмет, односно „елемент” нађе у конкуренцији за заштиту баштине Унеска.

– Да би елементи били на Националној листи, морају да буду одрживи, да обичај или манифестација и даље живи и да има гаранцију да ће се неговати. На листи нематеријалне културне баштине Унеска до сада је уписано пет наших елемената. Слава је на ову листу уврштена 2014. године, коло 2017, певање уз пратњу гусала 2018, грнчарија из села Злакуса 2020. и шљивовица 2022. Процедура за упис је захтевна, а подразумева попуњавање формулара, сагледавање литературе, писма сагласности, поткрепљивање фотографијама и видео-записима, мере заштите и наравно године истраживачког рада. При Етнографском музеју у Београду постоји Центар за нематеријално културно наслеђе, где се чува сва сакупљена документација из читаве Србије. Са наше Националне листе региструју се елементи за листу Унеска – каже Снежана Шапоњић Ашанин, етнолог.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/652847/sljivovica-iz-cacka-pod-zastitom-uneska

Srodni tekstovi