Раст цена шећера на светском нивоу изазива забринутост јер од њега зависе многе друге индустрије, првенствено прехрамбена и кондиторска. Током 2022. године намирнице су на глобалном нивоу појефтиниле у просеку за 20 одсто, осим шећера који је поново поскупео.Глобална производња шећера у тржишној 2022/23. години процењена је на око 183,2 милиона тона, што је за 2,8 милиона тона више него прошле сезоне.
Произвођачи шећерне репе у Европској унији су претходних година имали умањене приносе, што изазива забринутост и произвођача и прерађивача око расположивих количина шећера у будућности. Прошле године приноси су били за седам одсто мањи због суше, а претходне две и више услед суше и биљних болести. Француска, као велики произвођач, ове године има најслабију сетву шећерне репе у последњој деценији. Разлог за то је, поред суше и биљних болести, и пресуда суда ЕУ који је забранио употребу пестицида који се користи за заштиту шећерне репе од болести, што је произвођаче одвратило од њене сетве.
Све ово наведено је у најновијем Извештају о тржишту шећера за јул српског Министарства пољопривреде, у којем је наглашено и да су натпросечне падавине током маја, јуна и јула у нашој земљи усевима шећерне репе веома одговарале, јер имају повећану потребу за водом.Када је реч о процењеним засејаним површинама шећерне репе, Републички завод за статистику (РЗС) у јулу је објавио да је шећерном репом засејано 41.673 хектара (ха), што је у односу на прошлогодишњу површину 20 одсто више, а у односу на десетогодишњи просек 12,8 одсто мање.
– Иако је шећерна репа финансијски врло захтевна за производњу, површине су значајно повећане у односу на прошлу годину због субвенције од 35.000 динара по хектару, која би требало да повећа општу конкурентност сектора и обезбеди сировинску основу за производњу шећера као стратешког извозног производа у региону – истичу из ресорног министарства.
Илустрација:Шећерном репом засејано 41.673 хектара што је 20 одсто више него прошле године
На основу прогнозе засејаних површина и трогодишњих просечних приноса репе од 2020. до 2022. године, додају да се очекује производња шећера од око 350.000 тона.
– Очекивана производња ће у потпуности задовољити домаће потребе за шећером у износу од 250.000 тона, док ће вишак подмирити извозне потребе – наглашено је у извештају.Домаће тржиште је под утицајем раста цена шећера на светском тржишту, који бележи десетогодишњи ценовни максимум. Оцењено је и да су повољна кретања омогућила домаћој индустрији да у овој години понуди откупну цену репе од 52 евра по тони, као и друге погодности при набавци репроматеријала и стимулације за произвођаче шећерне репе.
Према подацима бонитетне куће „CompanyWall“, у Србији се производњом шећера бави 12 компанија. Оне су у 2019. години, када је реч о укупним приходима, отишле у минус, и то од 662,49 милиона динара. У 2020. години су опоравиле своје пословање и оствариле укупни приход од 914,26 милиона динара, да би у 2021. години имале чак 2,7 милијарди динара укупних прихода.
Према речима секретара Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије (ПКС) Александра Богуновића, у Србији су две компаније највећи произвођачи шећера, а то су „Суноко“ и „Hellenic Sugar Industry“.
– Ми производимо и вишкове, извозник смо шећера, мада га и увозимо, с обзиром на то да је шећер од шећерне трске јефтинији од оног који се добија од шећерне репе. Производња је била око 300.000 тона шећера у 2020. години. Раније смо производили доста, али је домаћа производња шећера у паду од 2016. и 2017. године, када је била већа од 500.000 тона – изјавио је Богуновић у разговору за Бизнис.рс.
Проблем је, како је навео, био велики пад потрошње, што се мало променило током пандемије корона вируса, посебно током забране кретања. Тада је народ из страха кренуо да купује веће количине шећера.
– Зато је важно да се посебно уведе подстицај за произвођаче шећера, како би се очувала домаћа производња. Наше шећеране су ретке које послују у региону. Хрватска има само једну шећерану која је опстала тако да, иако су имали велике подстицаје, нису успели да их сачувају. Велики је притисак шећера који се добија из шећерне трске, а нама је важно да имамо домаћу производњу – оценио је Богуновић.
Илустрација: Цене на светском тржишту су на историјском максимуму
Додао је да Србији није потребна додатна фабрика шећера, јер и постојеће раде смањеним капацитетом. Он сматра да их имамо сасвим довољно, али да је потребно да се повећају површине на којима се узгаја шећерна репа.
– Ако се повећају површине и подиже квалитет производње, онда постоји могућност и да се одржимо на том тржишту. И током пандемије смо имали могућност за производњу алкохола јер смо се ослањали на домаћу производњу шећера. Да тога није било, питање је како би се све одвијало на домаћем тржишту – сматра Александар Богуновић.
Агроекономиста Милан Простран истакао је да је у Србији од 15 фабрика шећера тренутно у функцији само пет.
– Спали смо на око 42.000 хектара под шећерном репом. Прошла година је економски стимулисала произвођаче, односно саме фабрике су дале боље цене, репа је прошла боље него други усеви услед временских непогода, тако да се надам да нећемо угасити индустрију шећера. Производили смо преко 700.000 тона шећера, сада је то преполовљено, али имамо за наше потребе и за извоз – објашњава он.
Бели шећер од шећерне репе је, према његовим речима, дуго био посебно штићен од стране ЕУ, јер је квалитетнији од шећера од шећерне трске. Простран је оценио да је либерализацијом тржишта шећера, и стављањем у исти економски положај на тржишту оног од шећерне трске и од шећерне репе, нагло пропало много фабрика шећера.
– Били смо препознатљиви као земља шећера од шећерне репе и након много пропалих шећерана успели смо да сачувамо бар нешто. Још три до четири се могу врло брзо покренути, уколико буде било потребно, али ако нема 40.000 хектара под шећерном репом шећерана је економски неисплатива – навео је Простран.
Цена шећерне репе је, како је навео, пре четири до пет година озбиљно порасла, и зато је интересантна.
– На светској пијаци је порасла цена која је очигледно стимулативна и за шећеране и за произвођаче репе. Увек смо је звали „краљицом поља“ јер доноси највећи доходак. Шећерна репа ће остати и бити све атрактивнија за наше произвођаче – закључио је Милан Простран.
Илустрација: Србија ће имати шећера и за себе и за извоз
Извоз шећера из тарифне главе 1701, посматрано количински, током ове године смањен је на једну трећину уобичајених количина. Закључно са јуном, од октобра 2022. године извезено је око 30.300 тона шећера, што је за 75% мање у односу на исти период прошле године.
Иначе, Влада Републике Србије је 30. марта усвојила Уредбу о измени уредбе о ограничењу висине цена основних животних намирница којом је, између осталог, укинуто ограничење цене белог шећера. Наиме, максимална малопродајна цена белог кристал шећера, по килограму, у свим паковањима, пре укидања ограничења била је утврђена на нивоу не већем од 114,99 динара.
Извор: https://www.agrotv.net/imacemo-secera-i-za-nas-i-za-izvoz/
ФОТО: Pixabay
