Вештачки нос који су још 2008. изумели истраживачи Института за технологију из Масачусетса данас има безброј улога у медицини, укључујући откривање појединих болести које имају специфичан мирис, као што су дијабетес и неке врсте карцинома. Рецептори за мирис створени у лабораторији преузимају и улогу паса трагача у потрази за дрогом и експлозивом.
У Србији би ова технологија у ближој будућности могла да почне да се примењује у индустрији алкохолних пића али и целокупној прехрамбеној индустрији. Овакву могућност на прошлом сајму технике најавили су представници Истраживачко-развојног института за вештачку интелигенцију Србије, чији су стручњаци направили електронски нос. Како је објашњено, реч је о уређају којим се у појединим случајевима може пратити цео животни циклус производа, почев од сировине, процеса производње, и транспорта до крајњих потрошача, док је у другим случајевима могућа контрола само појединих сегмената процеса производње.
Овај уређај би најпре могао да добије значајну и конкретну примену у производњи ракије. Електронски нос заправо је комора са сензорима за различите гасове у којој се налазе сензори, уз додатне компоненте.
Повезан је са рачунаром који прикупља податке и обрађује их помоћу различитих модела. У сарадњи са Институтом за воћарство у Чачку већ је рађено на првом експерименталном пројекту примене електронског носа и резултати су добри.
Како је за „Политику” објаснио др Бранко Поповић из Института за воћарство у Чачку, човек не може својим чулима да процени колики је садржај алкохола који настаје у једном кљуку, соку или комини која превире. Као што је готово немогуће да препозна који је садржај ферментабилних шећера, који су прекурсори алкохола, у сировини која ферментише.
Једноставно је немогуће, напомиње наш саговорник, да човек својим чулним рецепторима све то препозна. Уобичајено је да се у производњи алкохолних пића свакодневно, а понекад и чешће, узимају узорци ферментишуће сировине и анализирају у лабораторији, коришћењем различитих метода анализе, који могу да буду бржи или спорији, и спроводе се на уређајима различите цене и сложености. Код ферментора великих запремина понекад је тешко и узети одговарајући узорак за анализу. Без обзира на то који су методи и уређаји, готово никад се не може имати тренутна слика фазе у којој се налази алкохолна ферментација, јер је за сваку анализу потребно време да се узорак узме и анализира. За добијање података о стадијуму у којем се налази ферментација у реалном времену, убудуће би се могао користити софтвер.
– Применом вештачке интелигенције смањује се учешће људског рада у производњи. И наравно, смањују се трошкови, што је врло значајно за произвођаче – објашњава Поповић.
Наш саговорник напомиње да би уз овај уређај величине шаке могла једноставније да се прати и контролише алкохолна ферментација, као кључни сегмент производње алкохолних пића, а у овом случају воћних ракија. Сматра да би у будућности та технологија могла да буде значајна, нарочито код великих произвођача. Рецимо, оним који имају 50 или 100 ферментора у којима се у исто време дешава алкохолна ферментација. Како објашњава, у таквим ситуацијама због различитог момента пуњења ферментора процес ферментације у сваком од њих се налази у различитим фазама. Да би се у великим производњама све то испратило, поступак контроле изискује изузетно много времена, да се свакодневно узимају узорци и носе у лабораторију на испитивање. Значи, реч је о поступку који захтева велики људски рад, а често и дуготрајну лабораторијску анализу. Управо ако се поставе ови гасни сензори, у свим ферменторима, произвођач из више њих на једном месту добија информацију на основу концентрације ослобођених гасова.
Рецимо, може се у сваком тренутку знати у којем је ферментору завршено алкохолно врење, или у којем је можда дошло до непожељног успоравања или заустављања ферментације, што може да укаже произвођачу да је потребно реаговати на одређени начин како би се она покренула итд.
– Поента је у томе да би се на овај начин доста смањио људски рад, што би донело велико олакшање људима који се озбиљно баве овом врстом производње јер би лакше могли да контролишу процес. Од начина и динамике алкохолне ферментације, поред квалитета производа, најчешће зависи и количина створеног алкохола. Онима који се појављују на тржишту веома је важно какве ће приносе имати, јер од тога зависи економичност производње – истиче Поповић.
Иако се већ најављује широка примена електронског носа, према његовом мишљењу у одређивању крајњег квалитета ракије улога човека остаће незамењива.
Ивана Алибуновић
