Већ пет година Олга Кожевникова живи у Србији, а од 2019. је ова Рускиња у српској винској причи са идејом да наша вина приближи руској публици. Ипак, наизглед немогућа мисија уз добро осмишљен план, врхунски тим и помоћ, за почетак Удружења винара и виноградара Срем – Фрушка гора, даје неочекивано добре резултате.
– Србија има огромне потенцијале, земља, људи, клима, само се морају извршити корените промене – каже лепа млада жена која се по доласку прво бавила извозом хране у Русију а онда открила вино као посебно занимљиву нишу међународног бизниса.
Уз помоћ пријатеља из Србије са прворазредним везама у Русији и као царински стручњак са перфектним познавањем путева робе ушла је у пројекат који би многима изгледао као потпуно неостварив. Но, већ је поставила бројна српска премијум вина у највећим руским градовима.
– Спознала сам да Руси нису спремни да купују скупу храну и вино из Србије. Неопходно је променити то мишљење па сам добила идеју да доведем Русе овамо и покажем им где настају српска, све квалитетнија вина, као и могућности винског туризма. Међутим, не без јасног плана… – каже Олга.
За почетак се фокусирала на војвођанска вина. Обишла је винарије које изгледом, причом, квалитетом вина могу да испрате њене замисли, али пре свега да су винари отворени за сарадњу и с могућношћу извоза одређених количина. Не, не ради се о огромним количинама као у „кинеској“ причи јер у Москви, Санкт Петербургу и Јекатеринбургу, где укупно живи преко 18 милиона становника постоји велики број огромних винских компанија које сарађују са бројним трговачким ланцима и винотекама и које траже нешто специфично, а којима је свеједно хоће ли увести велике или ситне количине и дистрибуирати 100 или 10.000 боца.
Прве на списку одабраних нашле су се винарије Ердевик, Chichateau, Virtus, Деурић, уз Ердевик данас омиљену Олгину винарију. Потом Пробус Винеyардс за коју каже да је јако занимљива и има специфичан начин производње, па мале натуралне винарије као што су Бојан Баша, Oskar Maurer, Bikicki, Sagmeister, Александар Тодоровић или рецимо Винарија Вујић.
Илустрација: Винарија Тарпош производи врхунска вина
Има ли интересовања у Русији за вина са што мање интервенције, органска, биодинамчка, има ли таквих вина у Русији уопште?
– Да, има их, али су ова из Србије нова, интересантна купцима али и професионалцима који су гладни новитета. Ту је велики плус за Србију која може да понуди било који стил или врсту вина у премијум квалитету. Имате пуно различитих вина што је добро, одличне интернационалне сорте, аутохтоне, конвенционална и органска вина, природна, без сумпора. Озбиљан капацитет.
Олга се не задржава само на фрушкогорским винима. Не жалећи сопствене ресурсе обишла је и винарије Звонко Богдан, Деспотика, Виртус, Петра, Бело Брдо, Еден, Радовановић, Мрђанин, Ковачевић, Винчић, Пик Опленац, Бјелица, Драганић, Император, Тарпош, Матаљ, Три међе и облак, Плавинци, Винум, Матијашевић, Алексић. Не пропушта да помене ни винарију Костић или Комуна која још увек немају количине, а у Неготинској крајини са осмехом памти вина манастира Буково али и друга. Свратила је и до винарија Цилић, Темет па и Александровић
– И ту по мом мишљењу лежи велики део проблема кад је извоз у питању. Винарије Ковачевић и Александровић су већ раније са своје стране пронашле извозни пут до Русије. Али када купац дође у продавницу где су на полици хиљаде етикета и жели нешто из Србије да проба, продавац ће се евентуално сетити да каже Ковачевић, а о вину ће знати да каже „шардоне“. И ту је крај, а вино ће тешко и пронаћи на полици. Грешка је направљена у почетку, српска вина су требала бити понуђена под заједничким „српским“ именом на полици како би их било много више и била далеко уочљивија. Други део проблема, да се тим винима да идентитет и код продавца и код купца је управо оно чиме се ја бавим – каже.
А тај поступак је двосмеран. Након што је одабрала винарије, Олга је у Русији потражила „гласнике“ који ће вина довести до потрошача. На Фрушку гору је у групама доводила винске професионалце, сомелијере, где би током првих дана као важан сегмент прво учили о српском тероару, сортама и виноградима, потом у хотелу имали дегустације вина винара који су желели да их презентују а онда би уследио и обилазак појединих винарија да се виде и могућности винског туризма.
Илустрација: До сада је било 15 дегустација српских вина у Русији
Са друге стране, носила је вина и водила винаре у Москву, Санкт Петербург и Јекатеринбург где је у сарадњи са сомелијерима организовала радионице и дегустације српских вина. Било их је до сада већ 15.
– Али то нису дегустације у винским баровима и винотекама и нису их водили неки сомелијери већ напротив врхунски стручњаци за вино и гастрономију, председници удружења сомелијера највећих руских градова. Из Москве је то рецимо био Денис Јурченко, из Санкт Петербурга Евгениј Шамов, из Јекатеринбурга Максим Гребеник. Кренули смо у најбољој школи за сомелијере у Русији са учењем о Србији као посебној винској земљи што нико раније није радио, јер српска су се вина до сад водила као балканска а где је укључено било свашта од Грчке до Словеније. Фокус је коначно усмерен кроз вина и приказ српског виноградарства па смо тако за једну од последњих дегустација поставили само она од сорте прокупац. Пробрала сам и послала 12 етикета о којима се говорило као о нечем посебном, аутохтоном. Виртус, Јелић, Деспотика, Костић, Доја, Грабак, Yotta, Будимир, Радован, Ивановић… При чему је најбитније да су водитељи дегустације прави мађионичари речи и након њихове приче сви кажу „дајте то вино да купимо“, чак и кад га нису ни пробали. Толико верују – наводи Кожевникова.
Утисци „водитеља“ дегустација о српским винима су веома повољни. Можда једино нешто нижи кад је пенушавац у питању који је иначе веома популаран у Русији. Добри су, али има простора за напредак поготово што им је цена доста висока у оквиру квалитативног сегмента, слажу се стручњаци.
А Олги, која посебну помоћ у презентацији сомелијерима и професионалцима у Русији види у порталу на руском језику који би се бавио српским етикетама и који планира да покрене, вина The Deurić и Темет омиљена су од овдашњих пенушавих вина.
До сад је на полице у Русији Кожевникова поставила око 45 различитих српских етикета, уз Александровића и Ковачевића сад су ту и Ердевик, Деурић, Бикицки, Виртус, Темет, Алексић, БТ Њинерy, Матијашевић. Оскар Маурер управо је кренуо. Коментаришући да су српска вина и за Србе можда прескупа а да кроз извоз цена додатно и озбиљно расте јер постоје трошкови, објашњава да су то ипак вина за премијум класу купаца а не за супермаркет и додаје да се сигурно Ердевик вино неће продавати у неком маркету за 50 евра, да једноставно познаје тај пут и зна како треба њиме ићи.
Илустрација: Руси више воле црна од белих вина
Уз аутохтона, осим што воле вина са доста алкохола, Руси радије пију бела него црвена, док посебну пажњу изазива тренутна ситуација у свету и евентуални проблеми око транспорта вина до Русије.
– Доста руских људи из света вина и бизниса око вина дошло је у Србију у последње време и спремни су за сарадњу. Неке иностране винарије не желе у овом тренутку да раде са Русијом па ови људи овде отварају фирме са намером да снабдевају своје компаније у Русији вином, јер имају отворене путеве. Са таквим испорукама вина из читавог света извозе се и српска вина у Русију.
За крај питамо Олгу која живи у Новом Саду шта јој је највећи проблем?
– Циљ је да винарима објасним да је Русија велика и да од почетка опет морају да објашњавају како су њихова вина добра, доказују да су добили пуно поена на Децантеру. То је јако тешко објаснити ономе ко мисли како је његово вино већ познато и шта сад он ту има да објашњава неким Русима? А јако је битно. Желим да помогнем винарима да схвате да је за нове људе у Русији ово такође ново познанство! И врло важна фаза, попут рођења нове особе у породици. Хоћу да отворим велика руска врата за вина из Србије, али то су врата иза којих стоје милиони конзумената а за њих је ова прича потпуно нова винска прича. Осећате ли колико су обим посла ту другачији? Значи, Русија јесте спремна да прогута српска вина, али само ако буде имала праву информацију, што ја управо намеравам да дам.
Извор: https://www.ekapija.com/news/3994963/srpska-premijum-vina-u-najvecim-ruskim-gradovima
ФОТО: Pixabay
