Од ове године на етикети истакнутој на боци вина једна од обавезних информација јесте навођење нутритивне вредности на декларацији. Према европским прописима, који важе и за произвођаче из Србије који извозе на то тржиште, овај захтев се односи за сва вина произведена после 8. децембра 2023. Она вина која су произведена раније још се могу продавати у малопродаји без новог садржаја на етикетама.
За купце ово значи да ће убудуће имати информацију више о овом производу – калоријску вредност на 100 милилитара, списак састојака и најкраћи рок трајања. Супстанце чије ће присуство морати да буде наведено обухватају и комерцијалне квасце, додати шећер, боје и све остале употребљене адитиве. Да ли у скорије време ове новине могу да очекују и потрошачи у Србији?
Како је за Политику рекао Стеван Рајта, директор Савеза винара и виноградара Србије ово су свакако информације врло корисне за потрошаче, а неки домаћи винари већ су почели да се прилагођавају овим правилима јер, у супротном, своја вина неће моћи да пласирају на тржиште ЕУ.
– Зашто су ове информације важне? Пре свега зато што се на свим тржиштима и све више појављају „лажна“ вина: брзо направљена, мешана из више региона или од разних сорти – каже саговорник Политике и напомиње да се истовремено користе и разне технолошке методе које могу да побољшају арому, боју, мирис, укус.
Тако да су, према његовом мишљењу, ове новине корисне за људе који нису познаваоци вина, већ само љубитељи тог пића. Приметно је, додаје, да се већ сада и код нас, као и у свету, у винима у последње време појачава количина алкохола. Да ли је то узрок климатских промена и сазревања пре времена то ће испитивати научници у наредном периоду.
Илустрација: У Француској се буне против разблаживања вина водом
Међутим, Рајта каже да поједине земље из ЕУ, као што је Немачка, већ уводе ограничења у смислу да не могу да се увезу вина изнад 15% или 16% алкохола, јер то не одговара њиховим стандардима. За бело вино је, рецимо, уобичајен садржај алкохола 12% до 13%, а за црвена 14% до 14,5%. У нашим винима, истиче, понегде тај проценат већ достиже 16% или 17% алкохола. У том случају произвођачи морају да додају воду. Слично је чак предлагано и у Француској што је изазвало велико негодовање њихових врхунских произвођача и о томе се и даље полемише.
– Ако се у вино додаје вода она може да разблажи мирис, боју, воћност. Нисам сигуран да све наше винарије имају добру опрему за прераду. Све више наших винара ће морати да ради такозвану микрооксигенацију да би могли да контролишу садржај алкохола – објашњава Стеван Рајта.
Према његовом мишљењу, свакако долази ново време када ћемо сви морати да се прилагодимо утицају климатским променама. Не само код грожђа и винарству већ ће то бити приоритет и код других пољопривредних производа.
Извор: https://www.ekapija.com/news/4639870/na-trzistu-sve-vise-vina-s-povecanim-procentom-alkohola
ФОТО: Pixabay
