Расту приходи малих и средњих прерађивача воћа и поврћа

Аутор: draganadpetrovic
338 посета

Србија је некада имала јаку прехрамбену и прерађивачку индустрију. Од воћа и поврћа правили су се различити готови производи попут џема, мармеладе и слатког, који су завршавали на светским трпезама најлуксузнијих хотела и служили се на авионским летовима, док је добар део завршавао у домаћој потрошњи – за војску, велика предузећа, школе…

Данас се прерадом и конзервисањем воћа и поврћа у Србији баве претежно мала и средња предузећа којих је, према подацима бонитетне куће CompanyWall у 2021. години било укупно 246 – од чега 205 малих и 41 средње. Упркос пандемији и геополитичким околностима, приходи ових фирми расту током последње три године.Тако су у 2019. години мала предузећа чија је претежна делатност „Остала прерада и конзервисање воћа и поврћа“ остварила укупне приходе од 35,7 милијарди динара. Већ током 2020. године, која је забележена као почетак пандемије корона вируса, приходи су достигли 42,1 милијарду динара, а још бољи пословни резултат мале фирме су оствариле у 2021. години када су им укупни приходи премашили 58 милијарди динара.

Када је реч о средњим предузећима, подаци CompanyWall-а показују да су она у 2019. години приходовала укупно 39,9 милијарди динара. У пандемијској 2020. години приходи су стигли до 47,3 милијарде динара, док је прошла година била најуспешнија. Тада су средња предузећа забележила приходе од 68,1 милијарде динара.

На листи малих предузећа са највећом оствареном добити у 2021. години, према подацима CompanyWall-а, прво место заузима Нами д.о.о. Београд. Ова фирма је прошле године имала добит од 201,41 милион динара (201.410.000,00), што је скоро дупло више од другопласираног Трго агента из Ужица чији је резултат пословања био 108.229.000 динара.
Такође, занимљиво је да је Нами, који је основан 1992. године и на површини од преко 10.000 квадратних метара има четири логистичка центра, забележио значајно бољи резултат него 2020. године, када је добит износила 89,213 милиона динара. Дуплирани су и укупни приходи компаније – са 212.625.000 на 424.862.000 динара, док је број запослених порастао са 32 на 47 радника.

Илустрација: Много више се заради прерадом него продајом сировог воћа

Међу првих 20 малих предузећа налазе се фирме из познатих воћарских и повртарских крајева, попут Ариља, Ивањице, Блаца, Ужица или Лесковца, али и из Београда, Новог Сада, Лознице.

Када је реч о средњим предузећима, на листи најуспешнијих по оствареној добити у 2021. години налази се компанија Полимарк која је прошле године забележила добит од 965.936.000 динара. То је нешто бољи резултат него годину дана раније, када је резултат пословања био 953.855.000, али доста боље од 2019. године када је добит била 770.632.000 динара. Просечна бруто зарада 184 запослена радника Полимарка прошле године је износила 152.988,68 динара, показују подаци бонитетне куће CompanyWall.

Друго на листи је београдско предузеће Master Fruits, основано пре шест година, које је у 2021. години забележило добит од 307.518.000 динара. То је више него дупло бољи резултат у односу на 2020. када је добит била 139.383.000 динара. Такође, повећан је и број запослених, са 132 на 151.У извозу доминирају малина и грашак

Подаци Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде од 2019. године до данас показују да извоз воћа и поврћа опада из године у годину када је реч о количинама, али истовремено расте његова вредност, што је логична последица ценовних потреса који су захватили цео свет. Оно што је евидентно је да се структура самог извоза није мењала, упркос пандемији и геополитичким околностима.

“Структура извоза воћа и поврћа није се променила у односу на новонастале околности. Када је воће у питању, највећу вредност извоза у 2021. години остварила је смрзнута малина са 361 милион евра, што чини скоро 44 одсто у односу на укупну вредност извоза свог воћа. Свежа јабука је са 107 милиона евра друга воћна врста по вредности извоза, затим смрзнута купина са 86 милиона евра и смрзнута вишња са 35 милиона евра”, наводе у Министарству пољопривреде за Бизнис.рс.

Када је поврће у питању, највећу вредност извоза у 2021. години остварило је смрзнуто поврће са 39,2 милиона евра и то: смрзнути грашак са скоро осам милиона евра, пасуљ са 6,7 милиона евра, кукуруз шећерац са 6,5 милиона евра и мешавине поврћа у износу од скоро 4,5 милиона евра.

“Сушено поврће је извезено у вредности од 25,1 милион евра, од чега су највећу вредност извоза оствариле мешавине сушеног поврћа са 14,2 милиона евра и сушене печурке у износу од скоро девет милиона евра”, истичу у ресорном министарству.

Илустрација: Малине су и даље најтраженије српско воће

Вредност извоза воћа наставља да расте

Према подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде у 2019. години извезено је 540,3 хиљаде тона воћа, у вредности од око 543,4 милиона евра, што је 10,2 одсто више у односу на вредност извоза воћа у 2018. години.

У 2020. години извезена је нешто мања количина – 502,9 хиљада тона воћа, али је вредност била 644,7 милиона евра, што је 18,6 одсто више у односу на вредност извоза воћа у 2019. години. Тренд пада у самом обиму извоза забележен је и у 2021. години када је извезено 483,5 хиљада тона воћа, али се наставио тренд раста вредности извоза – 824,1 милиона евра, што је 27,8 одсто више у односу на вредност извоза воћа у 2020. години.

У периоду јануар-септембар 2022. године извезено је воћа у вредности од 629,8 милиона евра, што је за 13,7 одсто више у односу на исти период 2021. године.
Извоз поврћа у првих девет месеци 14 одсто већи него у 2021.

Када је реч о извозу поврћа, у 2019. години извезено је око 185,3 хиљаде тона у вредности од око 116,8 милиона евра, што је 8,8 одсто више у односу на вредност извоза поврћа у 2018. години.

Током највећег удара пандемије корона вируса број тона извезеног поврћа смањен је у односу на претходну годину, па је тако у 2020. извезено 156,7 хиљада тона поврћа које је достигло вредност од 110,1 милиона евра, што је било 5,7 одсто мање у односу на вредност извоза поврћа у 2019. години. У 2021. години извезена је скоро иста количина – 157,2 хиљаде тона поврћа, у вредности од 114,8 милиона евра, што је 4,3 одсто више у односу на вредност извоза поврћа у 2020. години.

У периоду јануар-септембар 2022. године извоз поврћа достигао је вредност од 96,2 милиона евра, што је за 14 одсто више у односу на исти период 2021. године.Реиндустријализација прехрамбене индустрије тема већ две деценије.

Илустрација: Најтраженије српско поврће је грашак

Агроекономски аналитичар Милан Простран у разговору за Бизнис.рс оцењује да је наша прехрамбена, односно прерађивачка индустрија, пропала у свим секторима.

“Ми већ 20 година говоримо о реиндустријализацији прехрамбене индустрије. У међувремену су никли мали и средњи погони које не треба потцењивати, али ипак, ми немамо развијену прерађивачку индустрију и зато сматрам да она мора да се подигне на виши технолошки ниво”, истиче наш саговорник и подсећа да је Србија некада имала више огромних центара за прераду, и то најсавременијих.

“Данас више нико не прерађује воће у мини паковања, у слатко, џемове, попут оних које смо некада добијали у авионима, школама, војсци. То је некада радила Шапчанка, Србијанка Ваљево, биле су фабрике и у Крагујевцу, Крушевцу. У Војводини је више била заступљена прерада поврћа и у том делу Србије смо имали огромне комплексе прераде, од Таванкута па надаље”, подвлачи Простран.

За воће и поврће је специфично то што не спадају у берзанску робу, попут пшенице и кукуруза, и њихове цена се не формирају на берзама. Ипак, коментаришући раст прихода ових фирми, као и раст вредности извоза, док је са друге стране евидентан пад у извезеним количинама, наш саговорник сматра да је то због великих промена које су проузроковале високе цене улагања јер је у последње две године дошло до знатног раста цена трошкова производње.

“У последње две године дошло је до раста цена производа због високих трошкова улагања. Ако само погледамо период од марта, након почетка сукоба Русије и Украјине, видимо да је скочила цена нафте и гаса који се користи у процесу производње. Такође, дошло је до енормног раста цена минералних ђубрива. Све то ће и даље расти, па ћемо имати високу цену енергената, а сада и високе камате на кредите”, истиче он.
Додатни проблем у будућем периоду биће и цена капитала, сматра Простран. Без обзира на то што пољопривредни зајмови у укупној маси кредитних средстава учествују са само шест одсто, он истиче да ће кредити бити знатно скупљи.

“Ко год се одлучи да уђе у кредитне аранжмане њему ће камата уместо 0,1-0,2 или један одсто сада бити знатно виша, јер је и референтна каматна стопа већ достигла четири одсто. Иако не бих волео да прогнозирам, камате би могле да оду и до десет процената јер чим је инфлација двоцифрена то прате и каматне стопе”, закључује агроекономски аналитичар Милан Простран.

Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/mali-i-srednji-preradjivaci-voca-i-povrca-beleze-rast-prihoda-u-poslednje-tri-godine/

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар