Са развојем дестилерија за производњу воћних ракија упослили смо домаћу машинску индустрију, домаће воћарство и неке пратеће индустрије, попут производње амбалаже, дизајнерских служби, маркетинга.
– Сматрам да за сада имамо светлу ракијску перспективу – рекао је за „Чачански глас” др Бранко Поповић из Института за воћарство из Чачка који је изабран и за новог председник Комисије за сензорно оцењивање квалитета јаких алкохолних пића на Међународном сајму пољопривреде у Новом Саду, који ће ове године бити одржан од 18. до 23. маја.
Иначе, Поповић је како је „Политика” недавно писала ангажован и на једном изузетно важном пројекту савремене технологије која би у ближој будућности могла да почне да се примењује у индустрији алкохолних пића али и целокупној прехрамбеној индустрији. Реч је о електронском носу – уређају који би најпре могао да добије значајну и конкретну примену у производњи ракије и буде од помоћи посебно великим произвођачима овог пића.
Илустрација: У Србији има више од 1.000 регистрованих дестилерија које улажу озбиљна средства у производњу ракије
Када је реч о производњи шљиве и ракије Поповић каже да имамо разлога да се поносимо.
– Наше сорте шљиве заступљене су широм региона. Институт се озбиљно ухватио у коштац и са очувањем наших старих аутохтоних сорти шљиве и другог воћа, које представљају изузетну сировину за производњу врхунских ракија, тако да пружамо велики допринос развоју наше шљивовице и других воћних ракија, као и других јаких алкохолних пића на територији Србије, али и шире у региону – напоменуо је Поповић за овај лист.
Познато је да у Србији има више од 1.000 регистрованих дестилерија које улажу озбиљна средства у производне капацитете и саму производњу.
Постоје много веће дестилерије у неким другим крајевима Србије, него што су у чачанском крају. Људи улажу милионске суме, посматрано у еврима, у изградњу нових дестилерија и подрума ракија са најсавременијом опремом која је потребна да би се добиле сазреле ракије врхунског квалитета, без икаквих мана, које могу да задовоље укусе потрошача широм света.
– Најважније је што се свет и Европа упознају са укусима и мирисима из Србије, који им до сада нису били познати, јер више пију нека друга јака алкохолна пића. Наша земља се укључила да подржи шљивовицу тек пре неких десетак година, тако да још нисмо достигли одговарајући ниво са количинама и квалитетом. На добром смо путу, капацитети за производњу врхунских ракија се повећавају, улажу се велике суме новца у дестилерије и изградњу нових подрума, у технологију, знање, каже Поповић.
Илустрација: Србија има светлу будућност кад је у питању производња ракије
Додаје да дестилерије запошљавају младе технологе и шаљу своје ракије на сајмове на којима се утврђује њихов квалитет.
– Једино се на тај начин може утврдити где се налазе наша јака алкохолна пића, по квалитету, мирису и укусу, у поређењу са другима. Сматрам да за сада имамо светлу перспективу и у томе треба истрајати, нарочито сада, када се ради на производњи старих шљивовица врхунског квалитета за које је потребно дугогодишње одлежавање у дрвеним бурићима, без коришћења неких алтернативних начина сазревања ракије, да бисмо добили неке луксузне брендове – рекао је др Поповић.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/610349/U-Srbiji-se-ulazu-milioni-evra-za-izgradnju-savremenih-destilerija-i-podruma-rakije
