Иако је наша земља трећа у свету по производњи шљиве, са више од пола милиона тона тог воћа годишње, шљивовица одавно није једина ракија која се производи.Ракија се данас, веровали или не, прави и од купуса и шаргарепе, а тренутно најпопуларнија и најскупља ракија прави се од мушмуле. Литар овог, у народу познатог „српског злата“, иде и до 140 евра. Од чега зависи цена ракије? Како се произвођачи боре са црним тржиштем и пандемијом?
То су питања која је Телевизија Прва поставила некадашњем професору Пољопривредног факултета, Нинославу Никићевићу.“Када је реч о мушмуловачи, у питању је једна стара, посебна воћна врста, која припада породици ружа, а цена од 140 евра за литар је поприлична. Постоји технолошка и тржишна вредност. Увек је тржишна вредност већа од технолошке – ако тржиште цени 140, технолошки је то максимум 60, 70 евра“, наводи Никићевић.
Ипак, према његовим речима, као што Французи највише цене коњак, а Шкоти виски, ни ми у Србији не смемо допустити да нека воћна ракија буде скупља од шљивовице.“Свака част мушмули и осталим воћним врстама, али шљива и шљивовица су прославиле српски народ“, поручио је.
Станимир Цане Минић, произвођач ракије, каже да је да литар ракије потребно око 16, 17 килограма мушмула. Међутим, она није најскупља у његовој понуди.
„Најскупља ми је малина, она је 3.500 динара, мушмула је 1.500, а оскоруша 2.500…“, прича Минић.
Извор: https://www.b92.net/biz/vesti/srbija/kako-litar-specijalne-rakije-dogura-do-140-evra-video-2084307
