Приче ОД ПОЧЕТКА ДО КРАЈА посветио сам парадајзу и то у сушеном облику. Наравно, парадaјз је из моје баште, а
рецепт је италијански. Фотографије говоре више од хиљаду речи, али, нажалост, мирисе и укусе не могу да пренесу.
Верујем да су и многи од вас нешто слично пробали па би било лепо да разменимо искуства. Ево и допуне са детаљнијим искуствима.Парадајз може да се суши овако у дехидратору, али и на сунцу. Има тога доста на интернету као што има и разних дехидратора или сушарица. Овај наједноставнију задовољава кућне потребе. Свакако, ваља простудирати и пробати. Ја сам се определио за дехидратор. У оваквом дехидратору суши се укупно 15-20 сати на 60-70 степени. Наравно, са прекидима. Неки делови су осушени и раније, али за најдебље комадиће који су били на ивицама тацни треба и целих 20 сати. Постепено са тацни скидамо оне комадиће који су готови и премештамо тацне по вертикали јер сушење није уједначено на свим нивоима.Најбољи за сушење је шљивар, али може и било који други меснати. Ја сам парадајз чистио од семена јер ти водњикави делови са семеном практично немају суве материје. Посолио сам га пре сушења па тако осушен или дехидриран може да се чува чак и више месеци. Једну туру парадајза сам, за пробу, оставио скоро годину дана у картонској кутији. Прекрио сам га крпом и повремено промешао. Тек недавно сам тај парадајз ставио у теглице. Ништа није изгубио на квалитету.
Можда једино мирис није био тако интензиван као код свеже осушеног. У таквом облику може на разне начине да се
користи у кухињи као додатак јелима. Дакле, треба га потпуно дехидрирати, али не и пресушити да постане чипс. Пробао сам и са краћим временом сушења од 10-15 сати и то је испало добро ако се одмах троши. Постоји
опасност да једноставно „провришти“ после неколико дана.Пре стављања у теглице иде процес рехидратације од
неколико минута у кипућој води са мало јабуковог сирћета.Потом иде хлађење и сушење командића покривених на кухињској крпи. У стерилисане теглице се слаже ред по ред са мешавином уситњеног сушеног зачинског биља по укусу (мајчина душица, босиљак, рузмарин, ловор, нана и слично) и још се посоли ако је потребно. Могу се стављати и целе гранчице или листићи јер је декоративније. Додаје се између и бели лук, а могу и љуте папричице и све лепо залије маслиновим или сунцокретовим уљем до врха. Не треба много сабијати парадајз да уље може лепо да допре до свих слојева. После дан два додати још уља ако је потребно. По мом укусу, најбоље иде уз неке слане сиреве и препечени хлеб, али је одличан и у многим другим комбинацијама.Опростите ако је оваквих постова већ било раније. Ово је само један од начина припреме који сам лично испробао.
Извор: Агробизнис магазин
