При ферментацији кљука, начине се случајни пропусти који доносе многобројне мане и лош квалитет ракије. Када се то догоди са кљуком јабуке, који нападају сирћетне мушице и киселина, не треба увек очајавати. Уместо лоше ракије боље је направити добро сирће. Добро сирће добијамо и у редовном поступку. Нагњечене и натруле јабуке, које немају „лице“ и нису за пијацу, добро оперемо, одстранимо натруле делове и исечемо (или самељемо) на ситне комадиће. Ставимо их у вриони суд и набијемо маљем, а кашаста маса треба да заузме нешто мање од трећине запремине каце. Потом, додамо две трећине чисте, прокуване и заслађене воде.
Најквалитетније јабуково сирће добија се ако се уместо шећера, на сваких десет литара воде, дода килограм меда. Ферментација би обавезно требало да тече на температури 22–25 ºЦ, а да бисмо је поспешили маси (100 кг) додамо 100 г пекарског квасца. Можемо додати и листове мајчине душице, першун и целер. Масу треба добро измешати, а буре прекрити газом. Уз свакодневно мешање, ферментација траје десетак дана.
Масу затим треба процедити, буре опрати и у њега је поново вратити. У другој фази довирања маса се опет прекрије газом и одложи у просторију температуре око 20 ºЦ. После двадесетак дана на површини сирћета хвата се танка еластична скрама. Треба је повремено кидати, како би пала на дно каце. Читав процес, дакле, траје око месеца дана.
На крају, избистрено сирће се одваја од талога, флашира и одлаже у прохладну тамнију просторију. Талог у виду скраме користи се као селекционисани квасац у наредној производњи природног јабуковог сирћета.