Морамо да заштитимо нашу шљивовицу

Аутор: draganadpetrovic
386 посета

Професор Нинослав Никићевић, наш највећи стручњак за ракију, рекао је да је пресрећан што је српкса шљивова ракија уврштена на Унескову листу светске нематеријалне баштине и нагласио да сада треба уложити напор да се заштите технологија прављења и географско порекло шљивовице.
– Није ни мало лако доћи на Унескову листу и колико сам видео, то је засад једино алкохолно пиће на њој. Ми смо то успели из другог пута. Први пут смо конкурисали 2013. године, али је документација била незграпно написана, па нисмо успели – рекао је Никићевић за Тањуг.

Он је нагласио да смо „добили само прво полувреме” и да сада предстоји „друго полувреме”, како би српска шљивовица била заштићена.

– Друго полувреме је да заштитимо технологију и географско порекло на међународном нивоу, јер кад немате заштићену технологију, друге земље, Хрватска, Немачка, Чешка, Словачка, производе шљивовицу препеченицу, а то не сме да се ради са коњаком, текилом или калвадосом, јер је Француска заштитила шампањац, калвадос, армањак и коњак као своја пића – напоменуо је Никићевић.

Илустрација: Шљивовица је најсавршеније пиће сматра професор Нинослав Никићевић

Он је, као наш највећи стручњак за ракију, нагласио да српска шљивовица спада у сам светски врх квалитета.

– Шљивова препеченица је једно од три најсвршенија јака алкохолна пића на свету. Друга два су чувени француски коњак и одређени типови шкотског малт вискија – објаснио је Никићевић.Он је додао да се права шљивова ракија прави од шљива старих сорти пожегача или црвена ранка, али да су погодне и чачанске селекције шљиве, ваљевска шљива и дуге старе сорте.

Никићевић је нагласио да се преврели кљук од шљиве пече искључиво у бакарном казану, и да се после добијања пров дестилата ракије он обавезно препече.

– Дестилат шљивовице од 65 степени ставите у буре од храста китњака или лужњака и мора да прође четири до пет година да би се формирао тај пламенити мирис и арома који зовемо буке. Било је случајева да је и дудово буре давало коректан квалитет одлежавања, али само код шљивовице – истакао је Никићевић.

Илустрација. Важно је заштитити и начин производње шљивовице

Додао је како се одлежавање обавља у храстовим бурадима до 1.000 литара или у бачвама чија је запремина већа од 1.000 литара, а да се на крају добије препеченица снаге од 16 до 18 гради, односно са 40 до 45 одсто алкохола.

Никићевић је објаснио да, осим шљивовог, у бурадима могу да старе још дестилати од дуње, јабуке, нарочито ако је добијен из сока као што се прави калвадос, затим лозова и комова ракија.

Извор: Тањуг

Srodni tekstovi

Оставите коментар