У свету у којем се све чешће питање „шта једемо“ претвара у питање „колико је то што једемо безбедно“, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде донело је нови Правилник о утврђивању Програма мониторинга безбедности хране биљног и мешовитог порекла за 2025. годину. У питању је документ од стратешког значаја, који ће одредити како, где и шта ће се током целе године контролисати на нашим пијацама, у продавницама и на граничним прелазима.
Надзор од њиве до трпезе
Овим програмом дефинисан је низ процедура које треба да гарантују здравствену исправност и безбедност производа биљног и мешовитог порекла. То значи да ће се под микроскопом наћи све – од спанаћа и кукурузног брашна, преко сувог воћа и чајева, до маслиновог уља, пива и ракије. Поред домаћих производа, биће надзирана и храна из увоза – са фокусом на ризичне производе из Индије, Кине и обе Америке.
Шта ће се тражити у храни?
У фокусу мониторинга су хемијски и микробиолошки контаминенти: афлатоксини, охратоксини, нитрати, тешки метали попут олова, арсена и кадмијума, али и вируси попут норовируса и хепатитиса А. Биће испитивани и остаци пестицида, присуство генетички модификованих организама, али и адитиви и боје које се додају ради изгледа и трајности производа.
Посебна пажња посвећена је производима који се често налазе у свакодневној исхрани – хлепови, брашна, чајеви, житарице за доручак, сушено воће, сокови и ракије. Испитиваће се чак и декоративне компоненте за колаче, као и утицај амбалаже (на пример лимене амбалаже за безалкохолна пића).
Где ће се радити контроле?
Узорци ће се узимати на свим нивоима: од примарне производње (њива и воћњака), преко складишта и производних објеката, до малопродајних објеката и граничних прелаза. Укупно ће бити испитано преко 1.200 узорака, од чега највише из категорија кукуруза, пиринча, чајева, уља и свежих малина и купина.
Најобимнија испитивања очекују се у:
-
кукурузу – 250 узорака,
-
свежим малинама – 150 узорака,
-
сушеним шљивама – 15 узорака,
-
винима – 40 узорака,
-
чајевима – 25 узорака различитих врста.
Ко ће вршити контроле?
Програм се спроводи у сарадњи са пољопривредним и фитосанитарним инспекторима, уз ангажовање овлашћених лабораторија које су изабране путем јавног конкурса. Испитивања ће се радити по строго акредитованим методама, укључујући мултирезидуалне анализе пестицида и методе за утврђивање генетичке модификације.
Казне, забране, мере
Ако се утврди да производ садржи прекомерну количину штетних супстанци, предвиђене су мере попут:
-
повлачења са тржишта,
-
забране продаје и затварања производних објеката,
-
коришћења хране у сврхе различите од оних за које је првобитно била намењена.
Све ово се прати у реалном времену, уз слање привремених извештаја електронским путем одмах након добијања резултата, док су рокови за финалне извештаје – пет дана.
Колико кошта безбедност?
Финансијски, програм мониторинга за 2025. годину подржан је из буџета Републике Србије са укупно 18,5 милиона динара, од чега:
-
10 милиона за рад пољопривредне инспекције,
-
8,5 милиона за фитосанитарне инспекције и контролу увоза.
Да ли ћемо коначно знати шта једемо?
Овај програм, мада уобичајен и донекле бирократски, представља значајан корак у транспарентности система безбедности хране. Уз адекватно објављивање резултата, грађани ће имати увид у то какву храну купују, а произвођачи и увозници ће морати да подигну стандарде.
Све у свему, 2025. година би могла бити година у којој ће здравље потрошача заиста добити надзор какав заслужује – под условом да се све наведено не заврши само на папиру.
Ако желите, могу припремити и краћу верзију за друштвене мреже, инфографик, као и превод текста на четири језика. Само ми реците.
