Контрола квалитета хране у Србији: Нови стандарди у борби против штетних контаминената

42

Правилник о максималним концентрацијама одређених контаминената у храни, објављен 30. августа 2024. године, доноси кључне регулативе које ће значајно утицати на квалитет и безбедност прехрамбених производа на тржишту Србије. Овај правилник, донет уз сагласност министра пољопривреде и министра здравља, јасно прописује границе присуства штетних материја у храни, с посебним нагласком на микотоксине, патулин, акриламид и друге потенцијално опасне контаминенте.

С обзиром на све строже стандарде који се примењују на глобалном тржишту хране, овај документ представља важан корак ка усклађивању са европским регулативама и јачању безбедности хране за крајње потрошаче. Максимално дозвољене концентрације односе се на све прехрамбене производе, било да су прерађени, непрерађени, или се користе као састојци.

Један од централних циљева овог правилника је смањење ризика по здравље потрошача кроз ригорозне контроле и прецизно одређивање дозвољених нивоа загађивача у различитим врстама хране. На пример, контаминација микотоксинима попут афлатоксина у сушеном воћу, орашастим плодовима, житарицама и другим производима биће под строгом контролом. Посебне мере се такође односе на акриламид, хемикалију која настаје при печењу или пржењу на високим температурама и која се налази у производима попут чипса, пржених кромпирића, пецива и кафе.

Овај правилник даје јасне смернице за субјекте у пословању са храном о начинима прилагођавања производних процеса како би се контаминација свела на минимум, укључујући и конкретне препоруке за ублажавање ефеката контаминената. Такође, садржи посебне одредбе о томе како се одређена храна може стављати на тржиште, као и детаље о обавезном обележавању производа који захтевају додатну обраду ради смањења загађења.

Правилник не само да подиже ниво квалитета хране на домаћем тржишту, већ осигурава и јачу позицију Србије у извозу прехрамбених производа на тржишта ЕУ, где су овакви стандарди већ дуго на снази. Увођењем овог правилника, Србија се придружује земљама које предност дају здрављу својих грађана и квалитету хране на полицама трговина.

Ево неколико кључних примера ограничења која овај правилник прописује:

1. Микотоксини: Микотоксини, међу којима су афлатоксини, деоксиниваленол, зеараленон и фумонизини, представљају опасност по здравље и присутни су у житарицама, сувом воћу и орашастим плодовима. Према правилнику, суво воће које се ставља на тржиште за крајњег потрошача не сме садржати више од 20 μг/кг афлатоксина Б1. Када је реч о производима попут сушених смокава, максимална концентрација афлатоксина Б1 је повећана на 60 μг/кг, због специфичне природе овог производа. Орашасти плодови, попут бадема и пистаћа, имају ограничење од 80 μг/кг за афлатоксине, док прерађени производи морају задовољити строжије стандарде са ограничењем од 20 μг/кг.
2. Акриламид: Акриламид, органско једињење које настаје при печењу или пржењу хране на високим температурама, посебно је заступљено у прженим кромпирима, чипсу и пекарским производима. Правилник прописује референтне нивое акриламида као показатеље успешности мера ублажавања. На пример, помфрит и чипс од кромпира не смеју садржавати више од 750 μг/кг акриламида, док је за кекс, колаче и пецива ограничење постављено на 350 μг/кг. Ово је значајно с обзиром на то да су ови производи широко конзумирани, посебно међу децом и адолесцентима.
3. Патулин: Патулин, отровни метаболит који производе одређене врсте плесни, најчешће се налази у јабукама и производима од јабука. Правилник одређује максималну концентрацију патулина од 50 μг/кг у воћним соковима и нектарима, док је за производе намењене деци, као што су пире од јабуке или сок за одојчад, ограничење строже и износи 10 μг/кг. Ово је од пресудне важности за индустрију сокова и производа од јабука, јер је патулин познат по својој токсичности за људе.
4. Фумонизини: Фумонизини су микотоксини који се често налазе у кукурузу. Према правилнику, непрерађена зрна кукуруза не смеју садржати више од 4.000 μг/кг фумонизина Б1 и Б2, док је за кукурузне пахуљице и сличне прерађене производе ограничење постављено на 1.000 μг/кг. Ово се односи и на храну која садржи кукуруз као основни састојак, укључујући многе производе за доручак и грицкалице.
5. Тропски алкалоиди: Тропски алкалоиди, попут атропина и скополамина, могу бити присутни у житарицама као резултат контаминације семеном коровских биљака. Правилник прописује максималну концентрацију од 10 μг/кг за дечју храну која садржи просо, сирак или хељду. Ово је важно јер су ови алкалоиди неуротоксични и могу изазвати озбиљне здравствене проблеме, посебно код деце.

Ова ограничења представљају јасне и строге смернице за произвођаче хране, али и за контролне органе, који ће морати да спроводе ригорозне инспекције како би осигурали да се контаминација задржи испод прописаних нивоа. Увођење оваквих стандарда не само да штити домаће потрошаче већ и повећава конкурентност српских производа на међународном тржишту, нарочито у Европској унији, где се посебна пажња посвећује безбедности хране.

Овај правилник шаље јасну поруку о посвећености Србије заштити здравља својих грађана, али и о подизању стандарда квалитета на глобалном нивоу.

Контрола спровођења правилника о максималним концентрацијама одређених контаминената у храни засниваће се на строгим мерама инспекције, мониторинга и тестирања, уз обавезно придржавање стандарда који су дефинисани за различите врсте производа. Ево неколико кључних начина како ће се ова контрола спроводити:

1. Службене контроле и инспекције

Инспекцијски органи, посебно санитарне и пољопривредне инспекције, имаће кључну улогу у надгледању придржавања правилника. Њихова контрола ће се обављати у свим фазама производње, прераде, дистрибуције и продаје хране. Субјекти у пословању са храном обавезни су да сарађују са надлежним органима, обезбеђујући потребне информације и узорке производа за анализу.

Инспектори ће вршити узорковање производа, посебно оних за које је идентификован већи ризик од контаминације, као што су житарице, суво воће, орашасти плодови и производи од кромпира. Ови узорци ће се потом тестирати у лабораторијама на присуство контаминената попут микотоксина, акриламида, патулина и тропских алкалоида.

2. Узорци и лабораторијске анализе

Субјекти у пословању са храном обавезни су да успоставе сопствене програме узорковања и тестирања, посебно за храну која је подложна контаминацији. Ове анализе ће се спроводити у складу са методама утврђеним у правилнику, које су засноване на савременим научним принципима.

На пример, производи попут сушеног воћа, орашастих плодова, и житарица мораће бити редовно тестирани на микотоксине, док ће пекарски производи и грицкалице бити тестирани на присуство акриламида. Сваки субјект мора обезбедити документацију која показује да су примењене мере за смањење нивоа контаминената, а резултати анализа морају бити доступни надлежним органима при инспекцији.

3. Примена ХАЦЦП система

Субјекти у пословању са храном, посебно они који се баве производњом и прерадом хране, мораће да имплементирају ХАЦЦП систем (Хазард Аналyсис Цритицал Цонтрол Поинтс). ХАЦЦП представља превентивни приступ у контроли безбедности хране кроз идентификацију критичних тачака у производном процесу где може доћи до контаминације.

Кроз овај систем, субјекти су обавезни да идентификују потенцијалне ризике и успоставе контролне тачке како би смањили ризик од контаминације испод максимално дозвољених нивоа. Субјекти који производе храну високог ризика за акриламид, попут пржених кромпира или кекса, мораће да примене посебне технике смањења формирања ове супстанце.

4. Означавање и праћење производа

Правилник прописује јасне захтеве за означавање производа који се налазе у ризику од контаминације. На пример, производи као што су кикирики и суво воће који захтевају додатну физичку или механичку обраду морају имати јасно означене информације о специфичној обради пре него што се ставе на тржиште за крајњег потрошача.

Такође, свака пошиљка мора имати идентификациони код који омогућава праћење порекла производа и његове производне партије. Ово омогућава надлежним органима да брзо идентификују и повуку производе са тржишта у случају да се установи прекорачење дозвољених нивоа контаминената.

5. Доказивање примењених мера за смањење контаминације

Субјекти у пословању са храном морају, у случају инспекције, да прикажу доказе о примени мера за смањење нивоа контаминената у складу са препорученим вредностима из правилника. На пример, произвођачи кафе или производа од житарица ризикованих за акриламид морају доказати да су применили поступке као што су контрола температуре и времена пржења или печења како би смањили присуство ове супстанце.

У случају да узорковање покаже присуство контаминената изнад дозвољених нивоа, субјекти су обавезни да преиспитају своје производне поступке и спроведу додатне мере за смањење контаминације.

6. Забрана детоксикације

Једна од важних одредби овог правилника је забрана примене хемијских поступака детоксикације хране која садржи контаминенте. На пример, производи попут житарица или воћа који премашују максимално дозвољене нивое микотоксина не могу се подвргнути хемијским третманима како би се смањио ниво загађења, већ се морају повући из промета.

7. Кампање за подизање свести и едукација

Како би се осигурало правилно спровођење мера, надлежни органи ће вероватно спроводити кампање за подизање свести међу произвођачима и потрошачима. Едукација о правилном поступку с храном, као и о методама смањења ризика од контаминације, биће кључна за успех овог правилника.

Овим приступом, кроз строге инспекције, узорковање, имплементацију ХАЦЦП система и правилно означавање, биће омогућена ефикасна контрола и смањење ризика од контаминације хране у Србији, што ће дугорочно допринети здрављу становништва и квалитету производа на тржишту.

Правилник преузмите испод:

4827024.0160.16-1_verzija za objavu