Безбедност хране је једно од кључних питања данашњице, а њена контрола постаје све сложенија у свету глобализоване трговине, климатских промена и технолошког напретка. Док Европска унија има строге прописе и софистициране системе за праћење безбедности хране, Србија се суочава са изазовима у њиховој примени и прилагођавању стандардима Уније.
Систем контроле хране у ЕУ функционише по принципу „од њиве до трпезе“, где се надзор спроводи у свакој фази производње, прераде и дистрибуције. Посебна пажња посвећена је остацима пестицида у воћу и поврћу, јер бројна истраживања показују да прекомерна употреба хемијских средстава у пољопривреди може имати озбиљне последице по здравље потрошача. Иако Европа има строга правила и редовне инспекције, чак и тамо повремено долази до проблема са недозвољеним количинама пестицида у увозним производима.
У Србији је ситуација још сложенија. Иако постоје прописи који ограничавају употребу пестицида, њихова примена у пракси често зависи од едукације произвођача, капацитета инспекцијских служби и лабораторијских анализа. Колико су наши потрошачи заштићени? Да ли се у супермаркетима продаје воће и поврће са дозвољеним нивоима пестицида? И какве изазове доноси либерализација тржишта и увоз робе из земаља са нижим стандардима контроле?
На пример, компанија Nestlé у својим погонима примењује ригорозне стандарде контроле квалитета, што је модел који би могао послужити као оријентир за читаву индустрију. Како наводе у компанији, свака Nestlé фабрика која производи храну сертификована је FSSC 22000 сертификатом – једним од најпризнатијих стандарда безбедности хране у свету. Поред тога, Nestlé спроводи додатне анализе још од фазе избора добављача, који морају испуњавати строге критеријуме, укључујући GFSI сертификат, GMP, процену ризика (HACCP) и декларацију о алергенима.
Процес контроле наставља се кроз тестирање сировина у фабрици, где се анализирају микробиолошка, хемијска и сензорна својства, као и усклађеност са интерним и глобалним стандардима компаније. Додатно, све сировине морају проћи кроз фазу одобрења пре потписивања уговора са добављачем. Када сировина стигне у фабрику, следе додатне лабораторијске анализе, а у случају локалних добављача, Nestlé спроводи и директне инспекције на терену уз помоћ независних аудитора.
Контрола се не завршава само на сировинама – сви полупроизводи пролазе кроз посебне параметре тестирања пре него што буду упаковани, а финални производи подлежу интерним и екстерним лабораторијским анализама. Такође, државни органи редовно врше контроле, укључујући најављене и ненајављене инспекције, као и ресертификације на сваких неколико година.
Овакви модели контроле могу бити пример добре праксе, али остаје питање колико мањи произвођачи у Србији могу да испрате тако захтевне стандарде и да ли постоје механизми који би им помогли у томе. Да ли је решење у пооштреним инспекцијама, већој едукацији пољопривредника или јачој подршци државе за унапређење квалитета? Без обзира на одговор, једно је сигурно – безбедност хране мора бити приоритет, јер од ње зависи здравље читаве нације.
Шта зна вештачка интелигенција о Националној референтној лабораторији у Србији?
Историја отварања и стварна функција
Национална референтна лабораторија (НРЛ) у Србији је институција која би требало да има кључну улогу у контроли безбедности хране, анализа квалитета млека, остатака пестицида, микотоксина, антибиотика и других супстанци у прехрамбеним производима. Међутим, њено „отварање“ више пута у протеклим годинама било је предмет бројних контроверзи и политичких најава, док је стварна функционалност често била упитна.
Историја отварања
Први пут се о оснивању Националне референтне лабораторије говорило још средином 2000-их година, али је званично отворена 2013. године у Батајници, у оквиру Управе за ветерину Министарства пољопривреде. Тада је најављено да ће Србија коначно добити независну институцију која ће пратити безбедност хране на европском нивоу. Међутим, лабораторија дуго није била у пуној функцији, а проблеми са акредитацијама, опремом и кадровима спречавали су њен рад у пуном капацитету.
Након тога, 2017. године поново је свечано „отворена“, уз најаве да ће вршити контролу млека и других намирница, чиме би Србија постала мање зависна од приватних лабораторија. Међутим, у пракси је НРЛ још увек имала ограничене капацитете.
У 2019. години најављено је проширење њених активности, а 2022. године поново је покренута прича о њеном пуном функционисању, посебно у светлу повећаних захтева Европске уније у погледу контроле хране. Ипак, многа питања и даље остају отворена – да ли ова институција заиста ради пуним капацитетом, да ли се резултати њених анализа прихватају као референтни, и у којој мери доприноси побољшању система безбедности хране у Србији?
Значај и функција
Национална референтна лабораторија требало би да буде кључни стуб система контроле хране у Србији, али њен рад је често био спор и оптерећен бирократским препрекама. Иако су амбиције велике, реалност је да Србија и даље има проблеме са ефикасним радом ове институције. Одлуке о њеном отварању више пута су коришћене у политичке сврхе, док су прави резултати често изостајали. Питање остаје – када ће Национална референтна
Српска соја поново под лупом: Италија и Холандија одбиле испоруке због афлатоксина
Италија је седма земља од почетка године која је пријавила повишен ниво афлатоксина у сојином протеину из Србије, показују подаци РАСФФ система за брзо узбуну о храни. На граници је одбијена пошиљка због концентрације афлатоксина Б1 од 10,4 µg/kg, што је далеко изнад дозвољене границе од 2 µg/kg.
Слично упозорење дан раније издала је и Холандија, а проблем са српском сојом већ су пријавиле и Пољска, Данска, Шпанија, Хрватска и Летонија.
Афлатоксини су токсична једињења која могу изазвати озбиљне здравствене проблеме, укључујући карцином јетре. Њихово присуство у храни сматра се озбиљним ризиком по здравље, због чега је српска соја поново под лупом европских инспекција.
Није баш лепо а ни пријатно видети заставу Србије у овом контексту….
https://webgate.ec.europa.eu/rasff-window/screen/notification/741494
