Исплати ли се производња тестенине у Србији

Аутор: draganadpetrovic
33 посета

Производи од тестенине су протеклих година ушли на велика врата домаћих кухиња у Србији, те се не може замислити барем један оброк дневно без њих. Као резултат тога је и увећање прихода фирми које се баве овом делатношћу – производња макарона, резанаца и сличних производа од брашна – у протекле три године.

С друге стране, нето губитак свих 358 предузећа која послују под овом шифром је у 2022. години износио 25.229.000 динара, показују подаци бонитетне куће CompanyWall.

Томислав Јаковчевић, из мале породичне фирме T&T Commerc из Суботице, каже за Бизнис.рс да је кључни проблем конкретно у тржишту, односно пласману робе великим трговинским ланцима.

„Наши производи су високог квалитета и јаке нутритивне вредности, и ми се заиста трудимо да унапредимо пословање. Набавили смо и нову опрему уз подршку Развојног фонда Војводине, међутим проблеми за нас мале су на самом тржишту. Трошкови за пласман робе су велики, присутан је монопол, и нама малима није више рентабилно да послујемо са великим компанијама“, објашњава наш саговорник и каже да би требало више да се разговара о овом проблему и да држава треба да утиче и направи услове за здраву конкуренцију.

„Ова ситуације се погоршала у протеклих пет до седам година, услови трке нису фер, немамо довољно финансија и не можемо да се такмичимо са онима који су са те стране одмах у предности. Теже долазимо до купаца, наш производ је специфичан и он мора да буде у већим маркетима, да би се ми развијали“, објашњава Јаковчевић.

Илустрација: Кључни проблем је пласману робе великим трговинским ланцима

Код нас су прозиводи од тестенине веома заступљени, а наш саговорник каже да се користе све више и у крајевима где их раније није било у тој мери, попут јужне Србије.

„Ми сарађујемо са мањим породичним трговинама, производимо десет тона тестенина месечно. Имамо могућност да повећамо капацитете производње, желимо да се развијамо, али као што сам рекао, то је тренутно немогуће. Нисмо довољно јаки да бисмо изашли на регионално или неко друго тржиште“, објашњава Јаковчевић и додаје да би велики трговински ланци требало да пруже простор и за мање, да би се приближили купцима.

Ова фирма је у 2022. години остварила укупне приходе од 16.420.000 динара, а остварена добит износила је 3.039.000 динара.

Укупни приходи свих фирми из ове делатности у 2022. години износили су 9.213.038.000 динара, а годину раније 5.971.946.000, што указује на раст у време пандемије.

Фирме које су најбоље пословале током 2022. године су Мара доо из Сомбора, са оствареним укупним приходима од 696.454.000 динара, и добити од 103.159.000 динара. Друго место на листи од 30 најуспешнијих припало је фирми Станић Company из Аранђеловца, са укупним приходима од 467.950.000 динара, и добити од 26.948.000.

Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/poslovanje-malih-proizvodjaca-testenina-u-srbiji-zavisi-od-velikih-trgovinskih-lanaca/

Srodni tekstovi

Оставите коментар