Драгачевка златна –ракија за пример

Аутор: draganadpetrovic
49 посета

На само неколико километара од Гуче, у срцу Драгачева, налази се село Милатовићи. Назив села потиче још из 17. века и зна се да је на истој географској ширини као Златибор, Јахорина и Шибеник. Милатовићи су 1910. године имали 841 становника, 1961. године највише, чак 1275, а на попису тај број је преполовљен. Тада су Милатовићи имали 626 душа или исто колико неке давне, далеке 1870. године. Из Милатовића се пружа невероватан поглед на Јелицу, док читавим пејзажом доминира брдски крајолик. Путем нећете наићи на пуно мештана, а за то постоје два разлога: или су отишли из села или су на својим њивама.

Илустрација: Владимир Ћурчић

Породично имање Ћурчића простире се на нешто више од десет, док је шест хектара под воћем. Све је веома уређено, а највећи део засада заузимају шљиве и крушке. Од овог воћа прави се изузетна ракија, због које вреди превалити чак и дужи пут и издржати веће муке. Свеже крушке сорте виљамовке се
могу купити директно на имању, што представља још једну делатност овог газдинства.
Домаћин Владимир Ћурчић, дипломирани економиста стара се о одржавању овог имања, као и о читавом процесу производње ракије и њеној дистрибуцији. Породична традиција се не сме изневерити, казан се у овом домаћинсктву никада није гасио.
По речима Владимира, његов отац Градимир Ћурчић је први засадио нове сорте шљиве стенлеј. На изричит захтев главног технолога задуженог за квалитет Драгачевке Златне, поред стенлеја додаје се тачно одређени проценат аутохтоних сорти шљива: црвене ранке, маџарке, церовачког пискавца,
како би се сачувала препознатљива арома праве српске шљивовице. Породица се бави производњом ракије више од 200 година. Ипак, бренд је под именом Драгачевка Златна регистрован пре пет година и од тог тренутка производња је стандардизована. Воћарима и произвођачима ракије у Србији
на располагању су бројне мере државне подршке захваљујући којима могу унапредити своју производњу, инвестирати у прераду и остварити бољу зараду, а један од примера јесте Владимир Ћурчић из села Милатовићи код Гуче који је користећи подстицаје успео да отвори дестилерију за
производњу ракије одличног квалитета.

Илустрација: Само најбоља шњива иде у ракију

Међутим и поред породичне традиције и посвећености, производњу су успели да унапреде тек када су да користе субвенције Министарства пољопривреде. Владимир истиче да су у последњих пет-шест година користили укупно пет подстицајних средстава из програма националних мера, захваљујући којима су купили два трактора, зановили све прикључне машине и комплетан машински парк за прераду воћа и набавили практично сву опрему за једну мало већу дестилерију за производњу јаких
алкохолних пића.
У нашој производњи имамо две врсте воћа крушку и шљиву, од којих производимо наше премијум ракије. Годишња производња је од 70 до 100 тона,зависно од године, пласирамо на домаћем тржишту, у две земље смо почели извоз у мањим количинама, надамо се повећању годишњег промета”, наводи
Ђурчић.
Он истиче да и даље прате све мере које се објављују и планирају да и даље конкуришу за субвенције.
„Управо нам је на реду куповина нових казана, проширење производних капацитета у смислу објеката. Могу слободно да кажем, да није било субвенција јако тешко би овај развој текао“, истиче Ћурчић.
Од цвета до опојних капи, Драгачевка Златна путује уз гласну песму три снажна трактора који опслужују воћњаке Ћурчића, кроз један од три лампека, преко судова за прихват комине од педесет тона па неки од бакарних казана од по 150 литара све до бурића од племените храстовине где је
обавезно најмање петогодишње „лежање“. Следи затим филтрирање и снижавање температуре са 60 на 45 степени уз помоћ дестиловане воде. Драгачевка Златна тренутно је на „лежању“ уз сестрински нектар, ракију Вилијамовку која на тржиште долази наредне године. У најскорије време,
врхунско пиће потећи ће и из здраве и крупне дуње и слатке кајсије. Да чачанским, крагујевачким, београдским боемима и туристима софистицираног укуса на Златибору, Драгачевка
Златна увек буде близу срцу, брину велики и поуздани дистрибутери попут Трго-југа, Болера и Мивеxа.

Илустрација: Ракија/ Фото:Pixabay

За оне пак који би своју душу да разгале Драгачевком Златном подаље од вреве ресторана и туристицких центара, Ћурчићи, на свом имању окићеном даровима вредног рада и раскошне
природе, граде дегустациону салу за намернике али и оне, једнако добродошле, случајне госте. Дакле, позив од срца из срца традиционално најбогатијег краја за производњу ракије.
Пробајте… остаћете јој верни. Драгачевка Златна.
Директорка Управе за аграрна плаћања Биљана Петровић, нагласила је да се кроз овај пример може видети како се паметним улагањем и коришћењем субвенција повећава производња и остварује додатни профит. „Корисник је у претходне три године, по информацијама којима
располажемо, имао инвестиције од 12 милиона динара по којима је имао седам милиона динара повраћаја за те исте подстицаје. Ово је територија која има отежане услове за бављење пољопривредом и корисници могу да добију и до 65 одсто подстицаја. Треба размишљати плански, корак по
корак“, истакла је Биљана Петровић.

Извор: Агробизнис магазин

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар