Од сорти грожђа са високим садржајем укупних киселина, као што су мускат хамбург, јулски мускат, неопланта, годоминка, мускат отонел, жупљанка итд., справља се лозовача, префињеног мускатног мириса и финог укуса. За добијање праве лозоваче користи се целокупни нецеђени кљук грожђа. Технологија производње обухвата следеће операције:
– бербу,
– муљање,
– врење кљука,
– дестилацију преврелог кљука,
– редестилацију сирове меке лозоваче,
– сазревање (одлежавање) ракије у храстовој буради или стакленим судовима.
После бербе грожђа, врши се муљање муљачем с ваљцима. Приликом муљања било би пожељно одстранити петељке, јер у противном лозовача добија „зељаст приукус” (комовичаста лозовача). Судове за врење треба напунити кљуком максимално до 70 одсто запремине. Дужина врења зависи од садржаја шећера у грожђу и од температуре врионог медијума.
КОМОВИЦА
Приликом производње вина остаје комина која може садржати извесну количину непреврелог шећера. Након неколико дана превирања у судовима за врење, дестилацијом превреле комине грожђа добијамо комову ракију. Слатку комину треба дрвеним маљевима или гажењем добро сабити у судовима за врење, да би се из ње истиснуо ваздух. Потом судове за врење треба поклопити (поклопцима или пластичном фолијом), преко чега се ставља тањи слој песка или земље, да би се комина заштитила од присуства ваздуха и српечио развој бактерија сирћетне киселине и плесни при врењу. Да би се добио бољи укус комовице, добро је измешати превреле комине које су добијене при справљању ружичастих, црвених и белих вина. После две недеље преврела комина се може дестилисати.
