Око 7–10 % годишњег рода бресака, који се углавном не искористи, применом добре технологије може се добити високоцењена деликатесна ракија бресковача. Нису све сорте бресака поједнако погодне за прераду у ракију: предност имају позне сорте Блаке. Ј. Х. Хале и Редскин, а интересантне су и сорте Сунхигх, Редхеавен и Рио Осо Гем.
Позне сорте бресака препоручују се за прераду у ракију, пре свега, због интензивније ароме коју преносе на ракију, садрже и више шећера, а самим тим дају и више ракије, што је веома важно са становишта економичности. Најмања количина ракије бресковаче јачине 50 Вол.% од 100 кг плодова добија се од сорте Триумпх – 7,52 литра, а највише од 100 кг сорте Блаке – 10,8 литара.
Најбоља бресаковача добија се мешањем више сорти, или уколико се одвојено прерађују због различитог времена сазревања, тада се препоручује мешање (купажирање) добијених ракија. Бресковача треба да садржи најмање 45 Вол.% алкохола, јер су тада њен укус и мирис најизраженији и најфинији. Бресковаче јачине испод 45 Вол.% отужне су и нехармоничног укуса и мириса.
