Средином новембра у Палати Италије у Београду а поводом Недеље италијанске кухиње у свету одржана је вођена дегустација вина и хране из ове земље. Гостима су представљена вина из седам винских регија Италије а већина њих су била нова за дегустаторе у Србији. Како су објаснили гости из Италије у питању су аутохтона вина врхунског квалитета. Иначе, Италија има 350 регистрованих аутохтоних винограда и по томе је јединствена у свету.
Фокус је на аутохтоним сортама грожђа
Како је у уводном обраћању рекао амбасадор Републике Италије у Србији Лука Гори сарадња наше две земље у овој области мора да буде још чвршћа.
– Италија је прва земља по извозу вина у Србију а као део заједничке сарадње били смо иницијатори учешћа винара Отвореног Балкана на 55. Сајму вина који ће се одржати од 2. до 5. априла у Верони и који слови највећи Сајам вина на свету- рекао је он.
Дегустацију су водили Фредерика Рандацо и Фабио Ђаведони који спадају међу најбоље познаваоце италијанског вина уз свесрдну подршку Дејана Живкоског председника Удружења сомелијера Србије.
Илустрација: Дегустацију су водили Фредерика Рандацо и Фабио Ђаведони
Према речима Фредерике Рандацо за две године обишла је бројне винске подруме у Италији како би се лично уверила у квалитет вина.
– Померили смо фокус са чаша и бројева на сам производ и вредност произвођача 1.900 винских подрума. Италија има регистровано 350 аутохтоних винограда који су вековима на том терену и који могу да одоле климатским изазовима с којима се сусрећемо – рекла је она.
Како су нагласили гости из Италије њихова земља има 800 сорти грожђа од којих се прави најквалитетније вино.
– Аутохтоне сорте су богатство једне земље и дошло је време да ове сорте поново добију место које заслужују јер управо оне дају раскош укуса и аутентичност вина од кога се праве – нагласио је Ђаведони.
Говорећи о 2022. кад је у питању производња вина била је то једна од најсушнијих година што је утицало на укус грожђа и несумњиво ће се одразити на укус и квалитет овогодишњег вина произведеног у Италији.
Илустрација: Представљена су тренутно најбоља италијанска вина
Вина од грожђа са падина Етне
Част да отвори дегустацију припала је добро познатом просеку из Венета које се најчешће служи као аперитив пре вечере. У питању је пенушаво вино које оставља специфичну арому на непцима. Уследила је права рапсодија укуса од белог вина вердикио које се највише извози до пекорина које се производи од грожђа које расте у планинским пределима на висини од 700 – 800 метара.
– У питању је рустично италијанско вино које се производи од старе сорте грожђа која је практично готово нестала. На срећу успели смо да га спасемо, спустили смо га ближе мору и добили сјајно грожђе од кога се добија јако минерално вино специфичног сензибилитета – објаснио је Ђаведони.
Није случајно што се ово бело вино зове пекорино (пecora је на италијанском овца) зато што су некад овце у планинским пределима волеле да једу ово слатко грожђе.
Посебну пажњу привукла су вина са подручја Етне од грожђа које расте на вулканском тлу што даје јединствену арому самом вину. Етна је италијанска Бургандија и на источном делу који гледа на море производи се врло елегантно бело вино, док се на северним падинама Етне производе црвена вина јаког и непоновљивог укуса.
Од понуђених врхунских италијанских вина посебно интересантно, бар за нас, било је и вино амароне које се производи на традиционалан начин у Венету. У питању је једно од три најпознатија италијанска вина које се прави од сасушеног грожђа чији печат остаје и у вину. Амароне је практично нестао седамдесети и осамдесетих година прошлог века да би се последњих деценија на велика врата вратио на винску сцену. У питању је елегантно вино које излази из уобичајених укуса. Настаје од грожђа које се бере искључиво ручно, суши а потом се од њега спојем традиционалних и иновативних метода прави вино које нама премца међу љубитељима и познаваоцима вина.
На питање где је место српским винима на винској мапи света и какве су нам шансе у односу на Италијане, председник Удружења сомелијера Дејан Живкоски је истакао да смо заборавили да Србија има дугу винску традицију и да се наша вина коначно враћају на позицију која им припада.
– Овакав један догађај нам пуно значи да видимо где смо, шта смо, шта радимо и куда треба да идемо. Имамо прилику да учимо од најбољих на свету а то су Италијани. Знање које може да добијемо од њих на оваквим догађајима је много важно јер га можемо уложити у своја вина, гастрономију и своју земљу – нагласио је он.
Илустрација: Питка италијанска вина са богатим букеом и специфичним укусом
Током Недеље италијанске кухиње у свету одржана је и дегустација најбољих италијанских сирева од 400 врста колико производе, бројни специјалитети од меса, као и више врста чувеног италијанског маслиновог уља.
– Важно да они који раде у овом сектору и потрошачи упознају и препознају квалитет изврсности италијанске пољопривредно-прехрамбене индустрије, које су резултат јединственог споја традиције и иновације. Свесна потрошња је право средство за борбу против феномена ” Italian Sounding ” (само звучи Италијански) и валоризацију нутритивних вредности наших производа – нагласио је италијански амбасадор у Београду Лука Гори.
Извор: Агробизнис магазин
