На ободу Крњева све пршти од радова у току. Камиони, дизалице, радници, у продужетку некада најчувенијег и највећег „малог“, а данас само Подрума Радовановић, урађен је главни део посла. Постављени су темељи винског архива од око 400 квадратних метара, првог таквог у нашој модерној винској историји, као остварење давнашњег сна винара Миодрага Мије Радовановића.
– Одавно имам жељу да урадим овакав пројекат. Досадашње архиве су биле малог обима па се брзо попију, а онда сам принуђен да тражим и купујем сопствена вина за велике новце. Сада се то, надам се, више неће дешавати.
Шта ће чувати Архива када буде готова?
– Са капацитетом од преко 100.000 боца које ће одмарати у кавезима на три нивоа и у савршеним условима ту ћемо чувати оно најбоље што имамо. У овом тренутку на завршетак радова чека берба 2017, архивско вино које ће на тржиште тек 2025. године. Потом ће ту бити и неких 5.000 боца из бербе 2019, плус хиљаду бутељки вина Chardonnay. Grand Reserve вина има 7.000 боца, продаваће се барем две или три године. Ако не рачунамо бербу 2021 коју ћемо пунити крајем године, осим архиве имаћемо и разне бербе Резерве, све у свему у неком тренутку лежаће ту између 70 и 80 хиљада боца. И надам се да ће наставити да се пуни.
Виногради су у савршеном стању и поред олуја ове године?
– Виноград је мој живот, моја страст. Дневно сам бар два пута у њему јер не може неко ко не иде у свој виноград да очекује много од њега. Тренутно су површине нарасле до 50 хектара, имам такође једног кооперанта са 12 хектара одакле правимо розе. Тај нам је розе „технолошко вино“, blend kabernea са 30% мерлоа чист одраз моје идеје и зато је јединствен. Невероватно је како расте продаја розеа!
Чак 40 људи сте запослили само у винограду, није ни чудно да у редовима влада савршен ред?
– Велике су површине, зато и купујем квадове, да могу све брже да обиђем. Имам их већ три, а и мој отац коме је 93 године их користи за обилазак винограда. Редовно, у касним поподневним часовима шпартам по винограду, посматрам, причам мало овима што раде код мене. Морате овако, морате онако… Идеје повезане са искуством, то је шанса за младе да уче поред мене.
Илустрација: Подрум ће имати савршене услове за чување вина
Неуморност је у генима?
– Сваке године радим и радим, и само се надам да ћу једне рећи доста је више. Ништа ми више не треба. Јер имам подрум за резерву са око 200.000 литара вина у дрвету, доле у винарији капацитет 800.000 литара, сад се гради Архива. Ја сам заиста све то сањао, али не баш толико.
Када сте изградили велики барик подрум рекли сте: “Ово је моја пензија друго ме не занима“?
– Тако је. Док моја ћерка увелико тражи своје место у винском свету, барик подрум је мој пензиони фонд. Продам данас картон или два и миран сам (смех). Друго, никад нисам размишљао о томе да зарадим већ само како да поново улажем у виноград и производњу. Јесам у неком тренутку схватио да сам мало претерао, али све су ово иза мене моје идеје.
И не стајете?
– Сад ми је 68 година, и даље волим да радим. Да градим, па пуних 25 година сам радио са истим архитектом, човеком који све црта оловком, не користи рачунар. Признајем, спор сам, никад не бих зарадио пуно јер сам детаљиста. Данима гледам нитну на огради да ли је на месту? Но циљ је оплемењивање живота. Радећи у Навипу сам научио да импровизујем, да се снађем.
Илустрација: Подрум ће имати капацитет за више од 100.000 боца вина на три нивоа
Шта то значи?
– Мислим да ми у Србији превише дајемо на опрему. Помислим и сам кад видим нешто ново: Што да не, хајде и ја ћу то да имам. Па онда имамо пет преса или неке друге скупе машине. Што је у суштини непотребно. И ми ћемо у Шумадији вероватно једном научити да делимо опрему када нас велика криза на то натера, да не расипамо паре. Али мени рецимо нешто треба баш данас у винограду а сутра је касно.
Која су вам омиљена вина данас?
– Сви причају да су каберне и шардоне мода, а ја никада не одустајем да попијем добар Chardonnay или Cabernet.
Колико вам значи вински туризам?
– Не желим превише да се бавим тиме. Ако бих баш желео морало би бити на врхунски начин. А то не може да се постигне са свим овим што имамо или градимо. Значи, поседујемо тај неки простор за дегустацију, чак и нову салу у барик подруму, али кад се дегустација заврши изволите, имате у околини места где можете ручати. Посебно ће се у својој будућој винарији винским туризмом бавити Раде Живановић, човек који је много година провео радећи самном у винарији Радовановић. Још се једна импозантна винарија гради недалеко, у близини су и Деспотика, Амбелос… Овај крај очекују још лепши вински дани.
Хоћете ли у пензију?
– Има још доста да се ради. Битна је и борба против еске, болести за коју још нико не зна лек а изазива сушење и смрт лозе. Раније се појављивала повремено у старим виноградима али сад напада и млађе те се убрзано шири Европом. Једино се можете борити превентивом што значи да пензија не долази у обзир док још увек нешто лоше може да се претвори у добро.
Илустрација: Производња вина је љубав и страст за цео живот
Шестогодишњи кабарне
Каберне који после шест година одлежавања стиже на јесен у продају биће негде на нивоу гранд резерве. Етикета се ради у Италији, делови ће имати јачу позлату, а вино је сублимат бројних слојева дивних арома, мириса сувих шљива…
– Пријатељ ме пита шта је ово, има наранџе, овог, оног… Јесте, али то су приноси до шест тона на 4.500 садница по хектару, где су лозе старе око 33 године. Највише 1,5 килограм по чокоту. То је наша снага плус врхунски барик – закључује Радовановић.
Извор: https://www.vino.rs/aktuelno/intervju/item/4799-mija-radovanovic-gradim-banku-proslosti-za-buducnost.html
ФОТО: Pixabay
