Odavno je poznato da pčela radi očuvanja društva u toku zimskog perioda mora da obezbedi zalihe hrane za vreme paše. Ovaj, možemo slobodno reći „refleksni posao“, ona izvodi i zbog zaštite od neprijatelja i štetočina. Zalihe meda se nalaze u zrelim ćelijama sa poklopčićima. Kako med ima hidroskopna svojstva ukoliko je vlažnost vazduha 60% u tom slučaju se vodnjikavost ne menja dok kada je veća od 60% med uvlači u sebe vlagu, dok kada je manja gubi svoju vlagu.
Zahvaljujući poklopčićima med je obezbeđen, tako da nema prekomernog zgušnjavanja, naročito u vreme zimskog perioda, kada pčele ne mogu da regulišu temperaturu. Zanimljivo je i to da voštani poklopci sprečavaju širenje mirisa meda, što bi moglo da privuče pčele tuđice ili kradljivice.
Postoje i pčele stražari, koje čuvaju med u vreme kada je toplo. Njih može biti od nekoliko do više stotina, u zavisnosti od opasnosti koja preti. Da bi sprečile krađu meda, one skladište zalihe na najudaljenije mesto od leta, odnosno u gornje delove gnezda. Primećeno je da radi zaštite zaliha meda pčele leto u jesen delimično zatvaraju propolisom. Koliko su za pčele važne zalihe meda u zimskom periodu, govori i činjenica da one svoje zalihe brane ubadanjem žaokama, nakon čega umiru. Žrtva koja je ubodena osetiće jak bol i spontanim kretanjem žaoka koja je najčešće ostala u koži se još više zariva, i samim tim povećava efikasnost otrova.Sve ovo želeli smo da vam predočimo kako biste bolje razumeli značaj ostavljanja dovoljne količine zaliha meda u košnici. Što su zime oštrije i duže, to su i količine potrebne za prezimljavanje veće.
Takođe, utrošak meda u zimskom periodu zavisi i od snage pčelinje zajednice. Na primer, na severu pčele utroše 7 do 10 kilograma meda, dok na jugu 6 do
8 kilograma. Treba znati da je od kraja februara utrošak hrane skoro dvostruko veći, jer se tada pojavljuje leglo u zajednici. Takođe, posle prvog takozvanog
pročisnog leta raste utrošak hrane jer je potrebno održavati visoku temperaturu u gnezdu.
Svako uznemiravanje pčelinje zajednice u toku zimskog perioda dovodi do povećane potrošnje hrane, jer pčele koriste dodatne zalihe za održavanje temperature u košnici. Zbog toga je veoma važno da obezbedite pčelama dovoljne količine hrane za prezimljavanje, a ukoliko je iz nekog razloga neophodno da se izvrši dodavanje hrane, to treba činiti kada su temperature iznad tri stepena Celzijusa. Pčele u tom slučaju treba prihranjivati šećernim sirupom koji je gust (na 1 litar
vode staviti 2 kilograma šećera). Držati se ovog odnosa, jer gušći rastvor kristalizuje, a ređi opterećuje creva pčele.
Izvor: Agrobiznis magazin
