Gostujući u agroemisiji Bolja Zemlja, prof. dr Cvijan Mekić, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, načeo je jednu jako zanimljivu temu,
koju bi trebalo sagledati iz više uglova. Razlog tome treba tražiti, pre svega, u lancu ingerencija i odgovornosti koji svaka od strana nosi. A u tom lancu učestvuju odgajivači, Osnovne Odgajivačke Organizacije (matične službe, u daljem tekstu OOO), Regionalne Odgajivačke Organizacije (Poljoprivredne stručne službe, u daljem tekstu ROO), Glavna Odgajivačka Služba (Institut za stočarstvo, u daljem tekstu GOO) i na kraju, kao krovna institucija – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Da bi našim cenjenim proizvođačima bilo jasnije, neophodno je svaku stavku detaljno analizirati. Imajući
to u vidu, tekst ćemo objavljivati u nastavcima, kako ne bi bio predug i zamoran.
Uvaženi profesor je izrazio sumnju u pedigrea u ovčarstvu i reklo bi se s pravom. Svako ko je i malo bio u selekciji zna način rada i delovanja na tom polju, što
uostalom i rezultati govore. Međutim, uprkos gore nevadenom lancu ingerencija i odgovornosti, prof. Mekić je u svom izlaganju pomenuo samo Osnovne Odgajivačke Organizacije, odnosno matične službe, iako su one samo jedna od alki tog lanca. Da bi proizvođačima bilo jasnije, pokušaćemo da objasnimo mehanizam funkcionisanja.
Odgajivači koji žele da gaje kvalitetan priplodni materijal, podležu nekim obavezama, ali i pravima propisanim nadležnim zakonima i podzakonskim aktima (pravilnicima). S obzirom da takvi odgajivači imaju prava na državne subvencije u novcu, sasvim je logično da ih se mora kontrolisati. Prva i najvažnija kontrola je ona koju sprovodi OOO s kojom proizvođač ima potpisan Trojni ugovor (ugovor između proizvođača, matične službe kao OOO i ROO) kojim su
definisana prava i obaveze svake od triju strana potpisnica.
Prema Trojnom ugovoru, proizvođač ima PRAVA da:
Ostvari pripadajuća podsticajna sredstva koja proističu iz rada sa odgajivačkim organizacijama Republike Srbije.
Bira sa kojom će OOO potpisati ugovor u skladu sa Glavnim odgajivačkim programom, je vlasnik osnovne matične evidencije za svoja grla po izmirenju finansijskih ugovornih obaveza, Po svojoj volji promeni OOO uz zapisnik nadležnog inspektora i uz izmirenje svih finansijskih obaveza prema prethodnoj OOO.
Proizvođač je OBAVEZAN da: Bude registrovan kao PG u skladu sa Uredbom o registraciji poljoprivrednih gazdinstava, Omogući nesmetan rad
odgajivačkim organizacijama u smislu omogućavanja obeležavanja grla, vršenja selekcijskih smotri, kontroli produktivnosti, odabira majki kvalitetnih priplodnih muških grla i testiranja grla. Sa odgajivačkim organizacijama vrši gajenje priplodne i kvalitetne priplodne stoke u skladu sa Zakonom o stočarstvu, U roku
od 15 dana OOO prijavljuje promenevođenju Glavnog odgajivačkog programa prema cenovniku koji je sastavni deo ovog Ugovora, Snosi troškove pripreme i
overe dokumentacije za podsticajna sredstva prema važećem cenovniku – avansno, Snosi troškove izrade pedigrea – avansno, Snosi troškove upisa grla u Glavnu matičnu evidenciju (dobijanje HB broja) prema važećem cenovniku – avansno, Omogućava uvid u pasoše za stoku i overene potvrde o osemenjavanju od nadležne veterinarske službe. Razmotrićemo postupno neke od najčešćih nedoumica vezanih za prava i obaveze odgajivača.
Kada je reč o pravima, spomenućemo sledeće:
– Bira sa kojom će OOO potpisati ugovor u skladu sa Glavnim odgajivačkim programom.
– Da je vlasnik osnovne matične evidencije za svoja grla po izmirenju finansijskih ugovornih obaveza.
– Po svojoj volji promeni OOO uz zapisnik nadležnog inspektora i uz izmirenje svih finansijskih obaveza prema prethodnoj OOO.Ovo su jako važne i povezane stavke koje vrlo često dobar deo odgajivača previdi pri odluci da promeni OOO pa se izlaže dodatnim troškovima uprkos jasno definisanim članovima ugovora. Pojedine kolege naplaćuju dodatne iznose po matičnom listu proizvođačima koji su odlučili da promene OOO pokušavajući da zadrže stranku (posebno odgajivače većeg broja životinja kod kojih iznos te naknade bude poprilično visok, sve u cilju da se stranka predomisli i ostane u OOO koju želi da
promeni). Cene variraju po slobodnom nahođenju, obično su odraz sujete onoga od koga se odlazi i nisu Ugovorom definisane. Primetno je da se ti iznosi ne naplaćuju u prisustvu nadležnog inspektora koji sačinjava Zapisnik pri promeni OOO.
Dakle, da sumiramo – odgajivač ima pravo da bira s kim će da radi; ima pravo da dobije matične listove svojih životinja od OOO ukoliko prelazi u drugu OOO (razlog promene OOO je potpuno nebitan); nema nikakvu obavezu da plaća iznos po matičnom listu životinje ukoliko je prethodno isplatio sva dugovanja.
Kada govorimo o obavezama, odgajivač se Ugovorom obavezuje da:
Omogući nesmetan rad odgajivačkim organizacijama u smislu omogućavanja obeležavanja grla, vršenja selekcijskih smotri, kontroli produktivnosti, odabira
majki kvalitetnih priplodnih muških grla i testiranja grla – ovo je srž rada u selekciji i treba da bude pod posebnom pažnjom svakog odgajivača jer on PLAĆA uslugu OOO.
U roku od 15 dana OOO prijavljuje promene u zapatu (osemenjavanje, pripust, teljenje, jagnjenje, prašenje, jarenje, škartiranje, uginuće, kupovinu i prodaju
grla) – ovu obavezu sasvim mali broj odgajivača ispoštuje. Šta se, zapravo desi? U sezoni mrkanja, najčešća je praksa „divljeg parenja“ (u većim stadima, u kojima ima nekoliko ovnova, praktično se ne zna kada je i koji ovan mrkao ovcu) ili „haremskog parenja“ (slučaj kada imamo samo jednog ovna te znamo ko je otac jagnjadi ali ne znamo datum mrkanja ovaca). Dakle, odgajivač je napravio sledeći problem – nije evidentirao datum mrkanja ovce niti
ID broj ušne markice ovna koji je mrkao (u većim stadima gde ima više ovnova).
Po jagnjenju, jagnjad bi trebalo obeležiti nekim od privremenih načina obeležavanja što je, takođe, retkost na terenu. Umesto toga, jagnjad se obeležavaju nekoliko meseci nakon rođenja. I šta je odgajivač, praktično, uradio? Nije zaveo datum mrkanja i ID broj ušne markice ovna priplodnjaka a kasnije nije obeležio jagnje nekim od privremenih načina obeležavanja te se, nakon postavljanja ušnih markica, praktično i ne zna ko su majke jagnjadi a vrlo često se ne zna ni ko je otac (u velikim stadima sa nekoliko ovnova). Na kraju, matičnoj službi se dostavi Potvrda o obeležavanju jagnjadi u kojoj piše samo
datum obeležavanja, ID brojevi ušnih markica i pol jagnjadi. Kolege agronomi, angažovani na polju selekcije u ovčarstvu, ne mogu znati od koje je majke određeno jagnje pa ih prijavljuju po slobodnoj volji ili narodski rečeno – na pamet.
I tu je, praktično, svaka priča o selekciji završena pre nego je i počela! Sve ostalo, što sledi kasnije, jeste puko ispunjavanje forme i overa netačnih rezultata. No, kao što smo rekli na početku teksta, obradićemo sve karike u lancu.
U sledećem izdanju nastavićemo sa razjašnjavanjem procesa vođenja matične evidencije u ovčarstvu, kroz sagledavanja prava i obaveza Osnovnih Odgajivačkih Organizacija, ili kako se to popularno u narodu zove – Matičnih službi.
Izvor: Agrobiznis magazin
