Uticaj nanotehnologije na proizvodnju mesa u staji ili na brojlerskoj farmi, je takođe predmet proučavanja i razvoja novih tehnologija u uzgoju životinja. Kao
što nanopremiksi utiču na kvalitet i kvantitet jaja i mleka, imaju značajan uticaj na kvalitet i kvantitet mesa. Sa uvođenjem novih tehnoloških postupaka smanjuje se sadržaj rezidua antibiotika i drugih lekova u mesu, prirast životinja je veći, ekonomski gubici su manji, sprečavaju se brojna oboljenja organa za disanje i digestivnog trakta. Poboljšanje uslova života i smanjen stres, isto tako pozitivno utiče na sam kvalitet mesa i proizvoda od mesa.
Još je mnogo više razvijena nanotehnologija primenjena na području industrije mesa. Naučnici Clemson Univerziteta rade na razvoju nanomaterijala koji bi
dat pilićima odstranio sa površine mesa prisutni rod Campylobacter, čiji nosioc je živina a može uzrokovati kod ljudi grčeve ili krvavi proliv. Naučnici pokušavaju da stvore NČ specijalno dizajnirane, da se vežu na molekule prisutne na površini kampilobaktera, kako bi ih tako vezane lakše uklonili sa mesa živine. U poslednje vreme je sličan postupak razvijen i za bakterije vrste Escherichia coli.
Na dendrimernoj bazi načinjeni nanokompoziti takođe mogu delovati i kao antibiotici u borbi sa bakterijama Staphylococcus aureus, Pseudomonas aeroginosa i Escherichia coli. Zanimljivo je, da je upravo jedan od prvih slučajeva, navedenih u nanotehnologiji budućnosti, sinteza mesa. I ako je u ovom trenutku još uvek komercijalno nemoguće proizvesti takvo meso, nanotehnolozi ga najavljuju u najbližoj budućnosti. Razvoj novih zamena za meso uključuje i zamene
proizvedene in vitro, na kulturi ćelija. U stvari se radi o proizvodnji »pravog mesa« bez ubijanja životinja. Sa tim postupkom bi uticali i na dobrobit životinja i značajno smanjili njihove muke. Jedna od smelijih aplikacija u nanotehnologiji je proizvodnja interaktivnog mesa peradi. Mesu će moći menjati boju, ukus i
prehrambenu urednost s obzirom na trenutni ukus i želju potrošača, odnosno s obzirom na njegovo zdravstveno stanje (terapeutsko meso).
Kao zanimljivost je i to da se na tržištu može kupiti vino (eng.: Nano Wine), koje je prilagođeno trenutnom ukusu i željama potrošača.
Prednosti i slabosti upotrebe nanobiotehnologije Činjenica je, da će nanotehnologija iz temelja promeniti način našeg razmišljanja i o zdravoj okolini, ishrani i sl. Prednosti i pozitivne strane nanočestica mogu vrlo lako postati njihova suprotnost. Naime promenjene osobine i povećana aktivnost pa i agresivnost mogu
mogu dovesti do nezamislivih posledica. Tako komisija EU predlaže veću Evrope da se odredi način nadzora i registracije nanomaterijala. S obzirom da do sada još nema posebnih propisa o nanomaterijalima. Predlaže se da se za nanomaterijale propiše ispitivanje kao za sasvim nove materije i ako su već mikro ili veće čestice registrovane, naime radi se o novim osobinama pa i o novom intenzitetu tih osobina. Najčešće štetno delovanje možemo ukratko na ovaj način opisati: mogu ući u čovečji, životinjski ili biljni organizam preko udisanja, digestivnog trakta ili kroz kožu, krvlju se razneti po celom telu pa i u vitalne organe. To može izazvati različito teška patološka stanja, zavisno od učestalosti, koncentracije nanočestica i kondicije organizma, slične posledice mogu nastati i u biljnom svetu obzirom, da se nano materijali upotrebljavaju i u zaštiti bilja, ili kao stimulativna sredstva.
Šta se događa u nano svetu, u tlu, nadzemnim i podzemnim vodama se ne može niti pretpostaviti. Isto tako nisu poznate hemijske promene koje uzrokuju nanomaterijali u tlu i u vodama. Istraživanja mogu omogućiti, da se potencijalno opasni nanomaterijali mogu koristit na bezhbedan način. Pri tome ne
smemo zaboraviti, da bitnu ulogu u plasiranju nanomaterijala u široku upotrebu mora pratiti i vrlo široka i precizna ocena srazmera korist/šteta. Rizik zavisi od dva faktora: opasnosti i ekspozicije. Ako nema izloženosti čak ni najopasniji materijali ne mogu predstavljati opasnost. Već dosadašnjim istraživanjima je dokazano, da izvesni nanomaterijali predstavljaju određenu opasnost pa treba njima rukovati sa oprezom. Zašto su nanočestice nov rizik? Zato što:
– su nanočestice hemijski reaktivnije od većih čestica
– imaju imaju mnogo lakši pristup u organizam nego veće čestice
– im je veća biološka dostupnost i veća biološka aktivnost koja može izazvati nove rizike toksičnosti
– mogu ugroziti imuni odgovor organizma pošto ih telo ne prepoznaje kao neprijatelja
– mogu imati dugotrajnije patološke efekte
Saznanja o nanotoksičnosičnosti su vrlo siromašna, još ne znamo:
– kojem stepenu nanometarskih ekspozicija se trenutno izlažemo
– koji nivo ekspozicije škodi zdravlju
– da li postoji bezbedni nivo ekspozicije i koji je to nivo.
Jedan od bitnih koraka u proceni rizika je identifikacija povezane opasnosti. Ako definišemo opasnost kao potecijal za škodljivo delovnje onda je rizik štete verovatan. Identifikacija opasnosti je vrlo teška jer su moguć ipatogeni mehanizmi indukovani od nanočestica vrlo kompleksni i zavise od ulaznog mesta, doze, odgovora domaćina, osetljivosti i specifičnih fizikalno-hemiskih osobina pojedinih čestica. Zato treba za pravilnu procenu ENP opasnosti uzeti u obzir sve
nabrojene činjenice i organske sisteme koji su potencijalni ciljevi za ENP. Pored rizika postoje i pozitivne mogućnosti primene nanotehnologije:
– nanopore kao nosioci lekova i nano cevčice za nove generacije maziva i vlakana za ojačanje materijala
– nanooblici pojedinih elemenata ili jedinjenja služe kao biocidi posebno u dezinfekciji jer barem za sada nemamo registriranu rezistenciju mikroorganizana na
njih
– nanočestice za samopročišćavanje, zaštitne premaze, učvršćivanje boje
– nanotekstil za neprobojne tkanine učvršćivanja tkanina
– nanoelektronika, nano senzori, za mikroskopiju i biosenzoriku, nanotrake za električne vodiče
– nanokompoziti za samomazivne prevlake, sunčane ćelije veštačke mišiće i sl.
Takve mogućnosti mogu samo oduševiti čoveka i nagoveštavaju nova otkrića koja će, to je gotovo sigurno, promeniti naš način razmišljanja dati rešenja za mnoge probleme recimo u nano elektronici, informatici, proizvodnja energije na temelju bioloških procesa i sl.Š ta se događa u mikro svetu u tlu nadzemnim i podzemnim vodama se ne može niti pretpostaviti . Isto tako nisu poznate hemijske promene koje uzrokuju nano materijali u tlu i u vodama.
Način na koji smo do sada stvari oko nas videli dodirivali ili osetili, će se u budućnosti promeniti. U biti je promena već počela i ako još nije dotakla naše živote. Hiljade sitnih i krupnih događaja se polako menjaju naš život. Nanotehnologija može promeniti svet na bolje, radi se o revoluciji, koja nam može
omogućiti dalje postojanje na Zemlji. Treba samo iskoristiti mogućnosti, koje nam daje i moramo biti svesni svih ostalih sporednih ili čak škodljivih efekata zbog nestručne upotrebe ili, ne daj bože, zbog pohlepe – gramzivosti.
Nanobiotehnologija u tom kontekstu daje veliku nadu da će se rešiti većina izazova budućnosti. Naglašavamo da nepravilna upotreba i proizvodnja NČ može brzo postati katastrofalna za čovečanstvo. Nanoroboti – minijaturne pravice, manje od bakterija, pomoću kojih bi mogli potpuno kontrolisano dostavljamo lekove, popravljamo greške u živom organizmu na nivou pojedinih molekul, bi bili najverovatnije od svega najefikasniji alat i kao takav najveći trijumf medicinske nanotehnologije. Za sada je sve zajedno još na nivou naučne fantastike, koja bi mogla uskoro postati realnost, budući da se s tim
izazovom bavi veliki broj razvojnih institucija po celom svetu.
Kada čestice (veličine 50 nm i manje) uđu u krvotok on ih raznosi po celom telu sve do mozga. NČ okruglog oblika (veličine 70 nm i manje) se u alveolnih pluća lakše izbegavaju ćelijama makrofaga, zato ne uzrokuju ovoliko procesa kao čestice koje imaju oblik filamenta. Po veličini bliži su receptorima ćelijske membrane, zato plućna ćelija takvu česticu ne prepoznaje kao neprijateljsko strano telo pa ga procesom endocitoze pusti u sebe a posljedično i u
krvotok. Kod ljudi su dokazali, da su oksidi gvožđa otrovni za nervne ćelije, srebro uzrokuje tzv. oksidativni stres, lake i brzo pokretne čestice silicijumovog dioksida uzrokuju oboljenja srca i disajnih puteva. Slični procesi se događaju i u životinjskom organizmu.
Sve ovo napred navedeno govori o novim izazovima u bliskoj budućnosti, ali ujedno ukazuje i da opreznost njene primene mora biti stalno prisutna i pod lupom naučnika.
Izvor: Agrobiznis magazin
