Izvoz domaćeg meda na tržište pojedinih država Evropske unije ugrožen je zbog toga što pčelari u Srbiji koriste jedan insekticid koje inostrani kupci ne žele ni u najmanjim količinama u pčelinjim proizvodima. Na ovo je upozorilo preduzeće „Medino” d. o. o. iz Krnjeva, koje se bavi otkupom i plasmanom oko polovine srpskog meda u EU.
U saopštenju objavljenom na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) navodi se da je zbog upotrebe amitraza, široko korišćenog insekticida kod domaćih pčelara, ugroženo 40 odsto srpskog plasmana meda.
– Amitraz je detektovan u apsolutno svim vrstama meda koje se otkupljuju u Srbiji. Njegova koncentracija je u skladu sa regulativom, ali i najmanja pronađena količina označava med koji nije potpuno čist – naglašava ovaj distributer. U pismu se ističe da mnogi preparati koji se koriste na domaćem tržištu sadrže amitraz, koji pčelari koriste za suzbijanje parazita varoa koji ugrožava pčele. Smatra se je amitraz nestabilan i da se brzo razgrađuje u košnici. Međutim, njegovom razgradnjom nastaje niz metabolita, od kojih su neki toksičniji od drugih i za ljude i za pčele. Istraživanja su pokazala da je u pčelinjem vosku amitraz gotovo potpuno razgrađen u roku od jednog dana, a u medu za deset. Međutim, otkriveno je da DMF (kao glavni proizvod razgradnje) ostaje i u vosku i u medu. Smatra se da je njegova toksičnost veća nego kod amitraza.
Kako se navodi, od januara 2018. godine laboratorije u EU primenjuje nove metode za kontrolu amitraza. Analizama se sada utvrđuju značajno veće vrednosti jer se ispituju i pojedinačne vrednosti za tri njegova metabolita.
– Pojedini inostrani kupci traže da nivo amitraza bude i deset puta niži od važeće zakonske regulative. To znači da pored zakonski regulisanog sadržaja amitraza sada proveravaju i njegove ostatke nakon razgradnje – navodi se u saopštenju ove firme iz Krnjeva.
Kako ističu, amitraz je zakonski regulisan u EU sa maksimalnim nivoom ostataka (MRL) od 200 ppb (200 delova na milijardu delova meda).
– Iako je naš med u okviru zakonske regulative, strani kupci iz Italije, Francuske, Japana i Nemačke ne žele ovaj pesticid ni u tragovima. Praktično, da uopšte ne bude detektovan, odnosno da njegova vrednost bude manja od 10 ppb. Ovo znači da u medu ne sme biti ni amitraza, a ni produkata njegove razgradnje – upozorava ovaj distributer i dodaje da je vrednost amitraza u medu u tekućoj sezoni u Srbiji bila između 10 ppb i 60 ppb. Takav med, kažu, ne može se prodati u ovim zemljama. Srbija je u 2018. izvezla 2.745 tona meda, od toga 717 tona u Italiju, 360 u Nemačku i 23 tone u Francusku. Prema tvrdnji predstavnika „Medina”, to znači da je zbog upotrebe preparata ugroženo oko 40 odsto izvoznog tržišta iz prošle godine.
U Savezu pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) kažu da su kupci meda sve probirljiviji, iako ovakva probirljivost kad je reč o reziduu amitraza nema stručno opravdanje, jer su to minimalne doze. Međutim, ipak je reč o protivzakonitoj primeni amitraza, jer u Srbiji nema nijednog leka koji je registrovan, a da je na bazi ovog sastojka.
„Dok je SPOS imao potpisane ugovore sa firmama za plasman meda, imali smo uvid u pristigle analize. Samo dva puta za više godina se desilo da u uzorcima meda nađemo amitraz, jednom 20 ppb (20 delova amitraza na milijardu delova meda) a drugi put 40 ppb. Inače, propisima je dozvoljeno 200 ppb, što znači da nikad nismo našli prekomerne doze, niti su do danas ikada nađene u srpskom medu”, navodi se u saopštenju SPOS-a.
Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/443042/Ugrozen-izvoz-srpskog-meda-u-EU
