Uzgoj krava najzastupljeniji je vid stočarstva u Srbiji, a svaki govedar će vam reći da je period steonosti i telenja krave jedan od najzahtevnijih poslova. Neopodno je iskustvo i dobra pripremljenost uzgajivača koji će da prepozna kada se približava vreme telenja. Vreme trajanja gravidnosti kod krava može da varira u zavisnosti od rase, pola teleta, starosti krave, ali i ishrane krava tokom graviditeta. U proseku steonost simentalske rase, koja je i najzastupljenija kod nas, traje 285 dana odnosno 9,5 meseci,
Znaci skorog porođaja
Kako se približava kraj gravidnosti, odnosno telenje kod gravidne životinje se postepeno događaju specifične hormonske, fiziološke, morfološke i promene ponašanja. Kako objašnjava dr Ivan Stančić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu siguran znak je intenzivna relaksacija ligamenata svoda karlice (zapažaju se jame sa obe strane korena repa), promena konzistencije i boje sekreta iz vimena od relativno prozirne tečnosti do neprozirnog, žućkastog i gušćeg kolostruma, iscedak iz vulve, kao i otok vimena. Nekoliko dana pre očekivanog porođaja, kravu treba izdvojiti od ostalih grla u stadu i smestiti je u čist i dezinfikovan prostor odvojen od ostalih životinja.
Porođaj odnosno partus kod krava se definiše kao istiskivanje normalno razvijenog i za život sposobnog teleta, posle koga se istiskuju plodove ovojnice. Početak i odvijanje procesa porođaja, kontrolisani su složenom interakcijom hormona majke, placente i fetusa. Plod se, u materici, okreće u porođajni položaj: ispružene prednje noge, vrat i glava prema napred, ili ispružene zadnje noge i karlica prema napred, pri čemu su leđa ploda, uvek,
okrenuta prema leđima (kičmi) majke. Svi ostali položaji glave, vrata i nogu, u odnosu na trup ploda, kao i u odnosu na leđa majke mogu otežati ili prekinuti telenje. Nenormalni položaji ploda se javljaju u oko pet odsto slučajeva. Sam porođaj se odvija u tri faze: priprema, istiskivanje ploda i istiskivanje plodovih ovojnica.
Pripremni stadijum obuhvata otvaranje cerviksa (koji traje 2 do 3 sata kod odraslih krava, odnosno 4 do 6 sati kod junica) i postavljanje ploda u pravilan položaj za istiskivanje kroz porođajni kanal. U ovom stadijumu, krava je malo nemirna, ali može normalno da jede i pije. Kontrakcije uterusa (trudovi) se događaju svakih oko 5 minuta i traju oko 5 sekundi. Kako ovaj proces napreduje, krava se napinje i utiskuje placentu (alantohorion), ispunjenu vodom (vodeni balon) u cervikalni kanal, pa se on, sve više, proširuje.
U fazi istiskivanja ploda krava leži na boku, ali se često diže i ponovo leže, kreće se i zagleda svoj zadnji kraj. Tokom ove faze, plod se intenzivno potiskuje napolje, kroz porođajni kanal. Pojavljuju se prednje noge i vrh njuške, ili zadnje noge, obično obavijeni drugim vodenim balonom (amnion). Kada glava prođe kroz porođajni kanal, obično je dovoljan još jedan napon krave, da se tele potpuno izbaci u spoljašnju sredinu. Stadijum
istiskivanja ploda, normalno, traje oko 2 sata, ali ako je tele krupno, ovaj stadijum može da se produži i na 10 sati. Istiskivanje placente je treći stadijum partusa. Naime, izvesno vreme nakon istiskivanja ploda, materica nastavlja sa kontrakcijama, da bi se istisnuli plodovi omotači i zaostala plodova tečnost. Kontrakcije materice pomažu odvajanje kotiledonskih (horionskih) resica iz kripti karunkula. Istiskivanje placente može, normalno, da traje do 12 sati.
Najčešće greške tokom telenja
Prevremeno manuelno probijanje alantohoriona (prvi vodeni balon), često ima za posledicu nepotpuno proširivanje cervikalnog kanala. Ovo može dovesti do otežanog ili
potpuno onemogućenog daljeg istiskivanja ploda. Potrebno je pustiti kravu da sama, završi proces telenja, koji može da traje i duže od 9 sati. Mnogi stočari često prave grešku i izvlače tele
iz stomaka majke pre nego što se cervikalni kanal potpuno otvori, tj. dok se prednje noge i glava još nisu pojavili u otvoru vulve. Obično nije potrebno intervenisati ako krava ima normalne napone.
Kako objašnjava dr Stančić primarni razlog uginuća teleta tokom ili neposredno posle rođenja je teško telenje (dystocia). Teško telenje povećava rizik pojave zaostajanja placente i infekcije uterusa. Ovo ima za rezultat pojavu većeg broja neuspelih osemenjavanja.
Teško telenje je najčešće povezano sa nenormalnim položajem ploda tokom porođaja, povećanom veličinom teleta što zavisi od rase, ali i neadekvatne ishrane krave tokom kasne gestacije, pa je majka mršava ili jako ugojena. Na težak porođaj utiče i pol teleta. Naime muška telad su, obično, teža od ženske pa je i porođaj teži i duže traje. Problem nastaje kada je tele veće
od karlice majke. Teška telenja su češća kod prvotelki (junica), jer one nisu dovoljno razvijene. Dvojke, takođe, povećavaju mogućnost pojave teškog telenja. U takvim situacijama obično se koristi pojačana snaga za izvlačenje teleta što dovodi
do daljih komplikacija. Treba imati dosta iskustva da bi se donela odluka o ispravnoj intervenciji kod teškog telenja.
Adekvatan smeštaj, dobro zdravstveno stanje, a posebno adekvatna ishrana krava tokom gestacije (posebno tokom zasušenog perioda), su osnovni preduslovi da se smanji broj teških telenja. Dr Stančić posebno upozorava da osemenjavanje mladih, nedovoljno razvijenih i nepravilno hranjenih junica, skoro uvek će imati za rezultat komplikacije kod i neposredno posle telenja. Osim toga, treba voditi računa i o izboru rase bika u odnosu na rasu krave, kako ne bi mala krava bila osemenjena sa bikovima većih rasa. Tada će i tele biti nesrazmerno veće, što može dovesti do teškog telenja.
Izvor: Agrobiznis magazin
