Za uspešno bavljenje pčelarstvom neophodno je znanje i velika ljubav prema pčelama. Zato ne čudi što se košnice i pčelarsko iskustvo najčešće prenose s kolena na koleno, pa nije neobično da sin nasledi oca, i da pčelarstvo postane porodični biznis.
Kupovina pčela
Kada se započinje sa pčelarenjem mnogi neiskusno smatraju da je bolje početi sa što manjim brojem košnica. Međutim, svaki iskusan pčelar će vam reći da je skuplje kupiti jednu košnicu nego deset. Uz dobru maticu leglo će se brzo umnožiti, pčele brže i bolje raditi, a novo saće lakše se ugreje nego staro. Prilikom kupovine pčela gotovo svaki pčelar ima neko svoje pravilo i dosta sujeverja. Postoji verovanje da je potrebno ostaviti novčić u pčelinjaku iz kog se kupuju pčele, da bi i novo leglo bilo bogato. Neki za kupovinu pčela koriste isključivo novac dobijen od kupovine sitnog kukuruza, a onaj koji prodaje pčele
ima običaj da dune u prodatu košnicu, kako ne bi uz pčele prodao i svoju sreću.
Ne savetuje se kupovina pčela iz komšiluka, jer kad radilice izlete iz košnice i odu da skupljaju med, mogu po navici da se vrate na staro mesto umesto kod novog vlasnika. Proleće je najbolje vreme za kupovinu pčela, može i u jesen, ali tada treba voditi računa da u košnici ima dovoljno meda i voska zbog predstojeće zime. Stručnjaci kažu da je najbolje izabrati jednogodišnje rojeve, ili one do maksimalno tri godine starosti. Starost se određuje na osnovu boje voska. Naime, mlade pčele imaju beo vosak, kod srednjih je žut, a kod veoma starih je crn i po ovome se može odrediti starost košnice i samih pčela.
Prilikom selidbe pčela u novi dom treba voditi računa na njihov raniji položaj i namestiti ih onako kako su navikle kod prethodnog pčelara. Ukoliko kupujete pčele sa košnicama, birajte one srednje veličine koje su dobro snabdevene voskom, medom i pčelama.
Razmnožavanje pčela
Za razmnožavanje pčela najvažnija je kvalitetna matica. Cena dobre matice često ide i do 1.200 dinara što se može učiniti skupo. Ali iskusni pčelari savetuju da nikada ne štedite na kupovini matice. Ako je matica zdrava dobićete dobar roj i vredne pčele radilice koje će doneti dosta meda. Matica obično postaje plodna šest nedelja nakon rođenja i može se prepoznati po ponašanju samih pčela u košnici. Kada dođe vreme za razmnožavanje, pčele nose
cvetni prah brižljivo na nogama, mogu da budu zle i pakosne, sklone da ubodu jer čuvaju jaja. Umeju lenjo da polegaju po saću ili pažljivo zamazuju pukotine u košnici, kada se pojava jaja u novom saću… Sa trutom matica se pari u vazduhu, a kada se završi period parenja pčele ga izbacuju iz košnice, jer
im više ne treba i da ne bi džabe jeo med.
Kada mlade pčele ojačaju stvaraju se novi rojevi. Roj je deo pčelinjeg društva koje izlazi iz stare košnice predvođen maticom tražeći novo stanište. Postoje prirodni i veštački rojevi. Veštački nastaju kada iskusan pčelar izvede iz stare košnice pčele i preseli ih u novu, ali to umeju samo majstori pčelarstva, pa ako niste dovoljno iskusni bolje je to ne raditi, jer možete da upropastite i stari i novi pčelinjak. Kada su u pitanju prirodni rojevi oni mogu biti četvorostruki: glavni ili prvenci, drugenci, rani i devičanski. Glavni ili prvenac je onaj koji se prvi rađa i sa njima će skoro uvek izaći i stara matica.Ne dozvoljavaju mladoj matici da izađe, već je hrane i čuvaju, a kad roj napusti košnicu mladoj matici prepušta carstvo.
Posle roja prvenca posle dve nedelje izlazi roj drugenac. Ako je vreme dobro posle sedmog dana izlazi sledeći roj. U drugencima često ima više od jedne matice i tada ceo roj bude razdeljen, što stresira pčele, pa su rojevi drugenci često neuredni. Kada se u košnici pred veče čuje čudan zvuk sličan glasu zelene žabe, to je znak da u košnici ima više matica. U takvim situacija svaki roj ima želju da napusti košnicu, jer svaka matica želi da bude jedina
kraljica u svom carstvu. Rani roj je onaj koji iz košnice izlazi još u aprilu, a matica umire tokom zime, ili je pčele same ubijaju. Tako košnica ostaje bezmatična, pa se same pčele trude da proizvedu novu maticu. Vreme izlaska rojeva je od početka maja do kraja juna.
Formiranje novih rojeva zavisi od vremenski uslova, ali i ispaše pčela. Zanimljivo je da se po hladnom i kišovitom danu pčele ne roje, već čekaju tople dane,
kako bi se razdvojile i započele samostalan život. Svako rojenje ima svoju pripremu koju pčelar može primetiti i pripremiti novu košnicu za leglo.
Izvor: Agrobiznis magazin
