Živinarstvo kao linija stočarske proizvodnje, omogućava da se u relativno kratkom vremenskom periodu, dobiju značajne količine proizvoda, jaja i mesa. Živinsko meso kao i svaka životna namirnica
ima svoju, ne samo fizološku, već i ekonomsku granicu potrošnje, pa se i o proizvodnji ove namirnice i te kako vodi računa o proizvodnoj i tržišnoj ceni. Potrebe za živinskim mesom, danas su velike
i zadovoljavaju se najvećim delom iz organizovane industrijske proizvodnje na farmama. Živinarska proizvodnja poprima principe savremene proizvodnje. Smatra se da je živinarstvo profitabilna grana stočarstva iz razloga relativno brzog obrta uloženih sredstava. Proizvodnja živinskog mesa, tov brojlera u Srbiji je skoncentrisana u nekoliko velikih preduzeća, koja imaju sopstvene klanice, kao i na brojnim malim farmama.
Živinarstvo kao linija stočarske proizvodnje, omogućava da se u relativno kratkom vremenskom periodu dobiju značajne količine proizvoda, jaja i mesa. Sve je više prisutan intezivan industrijski sistem gajenja živine, a postoji i ekstenzivan tradicionalni sistem gajenja. Proizvodnja živinskog mesa ima potencijala u Srbiji.
Tov na industrijski način za potrebe tržišta je rentabilan, ukoliko se tov obavlja u velikim jatima. Industrijski sistem podrazumeva uzgoj brojlera u podnom ili baterijskom sistemu smeštaja, gde se proizvodi preko 30 kg živih brojlera, po 1 m2 podne površine. Pilići se isključivo hrane izbalansiranim smešama koncetrata i gaje se u zatvorenim kontrolisanom prostoru. Iskustva mnogih proizvođača su pokazala, da je tov pilića od 5.000 komada ekonomski koristan, ali jato od 10.000 komada donosi dvostruko više, za jedan vremenski period i isti uložen trud. Na farmu se naseljavaju jednodnevni pilići i tove se 42 – 45 dana. Da bi pilići napredovali, uslovi na farmi moraju biti adekvatni, veterinarske kontrole treba redovno da se sprovode. Dobra genetika i koncetrat bolesti se mogu svesti na minimum, a uginuća skoro i da ne budu velika. Imajući u vidu velike temperature u letnjem periodu, iskusni proizvođači savetuju da pored podne ventilacije, treba da postoji ventilacija i sa strane. Faktori koji imaju uticaja na proizvodnju živinskog mesa su: izbor hibrida, objekta i opreme, okruženja, ishrane, higijene i zdravstvene zaštite. Ne treba podcenjivati nijedan faktor od značaja za proizvodnju. U vidu se mora imati da je ova stočarska proizvodnja vrlo osetljiva, najmanje greške i propusti u tehnologiji vrlo negativno odražavaju na rezultate. Stručnjaci iz oblasti živinarstva savetuju da se na farmi ne smeju naseljavati pilići različitih uzrasta i porekla.
Cilj ovakve proizvodnje je da se u što kraćem vremenskom periodu postigne određena, ali što je više moguće ujednačena prosečna masa grla. Nastojanja su u isto vreme da se po jedinici izbalansirano količina hrane. Odgajivač mora stalno da prati i analizira troškove i naravno odmah da ih otklanja. Kada se obavlja tov u velikim jatima odgajivači imaju veliku pomoć pri obračunavanju i analiziranju troškova, ako uvedu neki integralni sistem upravljanja uz pomoć računara. Stalno analiziranje i praćenje ima za cilj da se pronađe optimalno rešenje između visine ulaganja i pokaznih efekata, upravljanja i odlučivanja.
Greške u svakoj proizvodnji se dešavaju, proizvođači ih čine u tehnologiji ishrane da mešaju hranu različitih proizvođača, da ne bi došlo do stresiranja pileta, pravilo je ako se počne sa hranom od jednog
proizvođača sa njom i treba završiti tov. Druga greška je u objektu, da se nedovioljno provetrava, gde tepmeratura u objektu bude preniska i previsoka, ukoliko je temperatura previsoka doćiće do vlaženja samog pileta, pilići budu mokri i tada kreću razne bolesti. Ukoliko je tepmeratura niska to dovodi do prehlađenosti nogica, prehlađenosti pileta i tada pilići slabo jedu i tada jedni druge griju i to dovodi do oslabljenog tova.
Da tov pilića bude isplativiji i sa uspehom potrebno je poštovati stručna iskustva proizvođača, koji su dugo prisutni u ovome poslu i naučna saznanja istraživačkih radova iz oblasti tehnologije proizvodnje i zdravstvene zaštite živine. Proizvođač da bi bio uspešan, važno je da se pre tova upozna sa troškovima proizvodnje.
AgroBiznis magazin
Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl gdjakovic@yahoo.com. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.
