Proizvodnja mleka je tradicionalno zastupljena u svim delovima naše zemlje. Ipak, s obzirom na to da se obavlja u različitim uslovima na manje ili više razvijenim farmama, to se može značajno odraziti na njihovu održivost a samim tim i profitabilnost.
Dr. Vladan Bogdanović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu objasnio je koji su to faktori koji utiču na proizvodnju mleka u Srbiji i kako se može postići dobra cena ovog proizvoda.
– Povećanje proizvodnje mleka u Srbiji, a samim tim i cene mleka direktno je povezano sa veličinom farme i genotipom koji je na farmi prisutan. Veće farme sa specijalizovanim genotipovima pokazali su veću održivost u proizvodnji mleka. Ipak, mnogi naši stočari pored mleka, na svojim farmama žele da imaju i proizvodnju mesa, tako se i to treba uzeti kao prepreka u razvoju mlečnih farmi i njihovoj održivosti – objašnjava Vladan Bogdanović.
Pored toga i određeni postupci reporduktivne tehnologije takođe se pokazuju kao značajni za neku buduću održivost ove proizvodnje.Ovde postoji jedan parametar koji je vrlo značajan, a to je kontakt sa savetodavnom službom. Komunikaciju sa savetodavcima i potrebu za njihovim savetima imaju uglavnom mlađi odgajivači. Oni su ujedno i otvoreniji za određene inovacije i tehnologije u proizvodnji koje још nisu toliko zastupljene, ali koje potencijalno mogu da imaju uticaj na povećanje inteziteta i efikasnosti unutar ove grane.
– Kada posmatramo taj segment, može се reći da edukovaniji odgajivači, koji su mlađi, odgajivači koji redovno imaju kontakt sa Poljoprivrednom stručnom i savetodavnom službom, oni koji redovno posećuju različite seminare, obuke ili stručna savetovanja uvek su otovreniji za neka nova saznanja i primenu nekih novih rešenja u proizvodnji – ističe Vladan Bogdanović.Uvek postoji neki sukob između proizvođača i prerađivača. Odgajivači čak i kada su najzadovoljniji uvek bi očekivali nešto malo više, za razliku od prerađivača koji uvek očekuju nešo nižu cenu.
– Cene za proizvedeno mleko generalno se neće nešto mnogo povećavati, to nije slučaj samo kod nas. To je slučaj svuda u Evropi u industriji mleka. Međutim, ono na čemu se stavlja akcenat poslednjih godina nije povećanje cene mleka, već pojeftinjenje proizvodnje – ističe profesor Bogdanović.
Dakle, ono o čemu bi proizvođači trebalo da razmišljaju jeste kako da sa jeftinijom proizvodnjom dobiju konkurentan proizvod. Odnosno, kako da farmer uprkos pojeftinjenju bude rentabilan na tržištu mleka.Profesor Vladan Bogdanović ističe da je veoma teško odrediti koliko je tačno grla za rentabilnost proizvodnje bilo dovoljno, ali okvirno bi to bilo nekih 25 do 30 krava. To je, kako on ističe, neki minimum koji bi, jedna proizvodnja na porodičnim gazdinstvima bez angažovanja dodatne radne snage, trebalo da poseduje da bi bila rentabilna.
Što je već broj broj grla stoke, potrebno je i više radne snage, takođe i zahtevi u proizvodnji hrane su veći. Sa većim ulaganjima, ipak, veći je i ekonomski profit, kaže naš sagovornik.
