Postupak registracija objekata za pakovanje meda na poljoprivrednom gazdinstvu se liberalizuje u skladu sa propisima u Evropskoj uniji, čime je ostvarena dugogodišnja težnja Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).
Borba SPOS-a da se ovaj problem reši, kako se navodi na sajtu krovne pčelarske organizacije, počela je još 2007. godine, i trajala je celih 12 godina. Nakon prve 4 godine ukinut je stari Pravilnik, nakon čega je registracija bila dosta olakšana. Međutim, donošenjem najnovijeg Pravilnika rešeni su apsolutno svi problemi, a registracija prostorija u domaćinstvu drastično je pojednostavljena, ali i obavezna.
Time je svakom pčelaru omogućeno da legalno nastupa na tržištu, bez ikakvih bojazni, navodi se na sajtu SPOS.
Od sada će svaki pčelar dobiti „RS broj“ i biti praktično tržišno izjednačen sa zajedničkom fabrikom za plasman meda, ili bilo kojom drugom fabrikom, i to bez dodatnih troškova.
SPOS je omogućio da svaki pčelar član SPOS-a može da koristi teglu SPOS-a na gazdinstvu i da sam plasira svoj med, a Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo, nastupaće na tržištu Srbije i inostranstva sa istom tom teglom, ali će med u nju biti pakovan u Pogonu, a ne na gazdinstvu pčelara, u skladu sa propisima, i kao takav će ići u trgovine.
Novim Pravilnikom je najpre definisano šta se podrazumeva pod objektom za primarnu proizvodnju meda: „Objekat za primarnu proizvodnju meda i drugih proizvoda pčela jeste registrovani objekat u kome se med i drugi proizvodi pčela poreklom iz sopstvenog pčelinjaka, sakupljaju, vrcaju, pune, pakuju, skladište i stavljaju u promet“.
Pravilnik sada pravi razliku između registrovanih i odobrenih objekata. Do sada su svi bilo isključivo „odobravani“, što je podrazumevalo izlazak posebne Komisije Ministarstva poljoprivrede na teren, kako za firme i preduzetničke radnje, tako i za pčelare primarne proizvođače.
Pčelar na svom poljoprivrednom gazdinstvu registruje objekat za primarnu proizvodnju meda i drugih proizvoda pčela na osnovu prava svojine, odnosno drugog osnova korišćenja objekta.
Da bi to uradio, pčelar mora biti upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava, tj. imati RPG (Registrovano poljoprivredno gazdinstvo), koje je inače preduslov i za dobijanje subvencija.
On podnosi zahtev Ministarstvu koje proverava da li je pravilno popunjen i isključivo na osnovu uredno podnetog zahteva automatski uje objekat u Registar objekata i određuje „registarski broj“, koji je jedinstven za taj objekat, i sa kojim se nastupa na tržištu (mora biti upisan na etiketu tegle, recimo).
Taj registarski broj imaće isti status kao dosadašnji RS broj (odobrenim objektima koje registruju preduzetnici i firme, za koje je postupak znatno komplikovaniji jer izlazi Komisija Ministarstva na teren da se prethodno uveri u stanje, dodeljuje se „veterinarski kontrolni broj“, do sada popularno poznat kao RS broj). I registarski broj i veterinarski kontrolni broj na tržištu imaju potpuno isti status.
Najkasnije u roku od tri meseca od dana automatskog upisa u Registar registrovanih objekata, obaviće se službena kontrola radi provere ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih uslova, odnosno opštih i posebnih uslova za higijenu hrane životinjskog porekla.
Med se može vrcati na primer u kuhinji, naravno u periodu kada se ne sprema hrana. Može se skladištiti u ambalaži koja je namenjena za med (naravno da ne može u kanti od polikolora, već u ambalaži koja je namenjena za prehrambene namirnice: prohrom, prehrambena plastika i drugo).
Prostorija u kojoj se skladište med mora biti uredna i čista, ne sme imati glodare i slično (naravno da se med ne može čuvati u iole neuslovnim prostorijama kao što su nadstrešnice ili neuslovne garaže i slično). Ne mora da postoji poseban sanitarni čvor, jer u kući već imate toalet koji ispunjava sve uslove.
Prema tome, ne mora se investirati u bilo kakve nove prostorije.
Registracija u domaćinstvu je obavezna, i krajnje jednostavna. Ako pčelar nema registarski broj, praktično neće moći da preda med ni na otkup otkupljivačima. Zato SPOS preporučuje da se što pre podnese zahtev. dok još nema gužve i dok Ministarstvo nije zatrpano zahtevima, kako posle ne biste imali operativnih.
Registar objekata vodi se u elektronskom obliku i povezan je sa informacionim sistemom Ministarstva.
U Registar objekata upisuju se promene podataka nastale u vezi sa podacima koji su upisani u registar.
Subjekt u poslovanju hranom podnosi Ministarstvu zahtev na odgovarajućem obrascu u skladu sa ovim pravilnikom, radi upisa promene podataka u Registar objekata, i uz zahtev dostavlja sve potrebne dokaze za traženu promenu.
Na osnovu urednog zahteva unose se promene podataka u Registar objekata.
Objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla brišu se iz Registra objekata, na osnovu odluke o prestanku obavljanja delatnosti ili ako prestanu da ispunjavaju utvrđene uslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.
Objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla koji su do dana stupanja na snagu ovog pravilnika registrovani, odnosno odobreni postaju upisani u skladu sa ovim pravilnikom u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata i zadržavaju dodeljeni veterinarski kontrolni broj.