Dok Ministarstvo poljoprivrede čeka rezultate analize o potencijalnim slučajevima afričke svinjske kuge, Crna Gora i Bosna i Hercegovina zabranile su uvoz živih svinja i svinjskog mesa iz Srbije. Četiri svinje iz Srbije možda su zaražene afričkom svinjskom kugom – virusom kome leka nema, a za koji ne postoji vakcina. Svetska zdravstvena organizacija za zdravlje životinja zabeležila je četiri slučaja u okolini Beograda.
Dok u susednoj Bugarskoj i Rumuniji vlada epidemija afričke svinjske kuge, Srbija čeka rezultate iz referente laboratorije u Madridu, kažu u Ministarstvu zdravlja za BBC na srpskom.
„Pre dvadeset godina se na Veterinarskom fakultetu o afričkoj svinjskoj kugi učilo u svega dva pasusa, epidemije su bile nezamislive“, kaže sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović.
Danas, pojava afričke kuge mogla bi da odnese stotine hiljada grla domaćih i divljih svinja, upozorava Budimović.
Za razliku od klasične svinjske kuge koja se može sprečiti i iskoreniti vakcinisanjem životinja, afrička svinjska kuga još uvek je neizlečiva bolest.
„Pre dvadesetak godina nije bila poznata u Evropi, ali klimatske promene donele su virus iz Afrike na ostale kontinente. Epidemije su počele najpre u Kini i Rusiji“, objašnjava Budimović.
Nigde na svetu još uvek ne postoji vakcina koja bi sprečila širenje virusa.
„Jedini način sprečavanja širenja virusa je ubijanje živih životinja i uklanjanje leševa takozvanim neškodljivim spaljivanjem“, kaže.
Kako prepoznati afričku kugu svinja:
* Iznenadno uginuće jedne ili više svinja
* Gubitak apetita
* Povišena telesna temperatura
* Krvava stolica
* Pobačaji
* Nesigurnost u hodu
* Otežano disanje
* Kašljanje, povraćanje
Budimović naglašava da eutanaziju i uklanjanje mogu da vrše samo ovlašćena lica.
„Nema zakopavanja, bacanja u reku, to je strogo zabranjeno i farmeri ne smeju sami da ubiju obolelo grlo“, kaže.
U Bugarskoj i Rumuniji, uklonjeno je nekoliko stotina komada svinja kako bi se sprečila dalja zaraza, dodaje.“Zaštita, nažalost, ne znači da se bolest neće desiti“, kaže Budimović.
Upoznao je mnoštvo farmera širom Srbije držeći predavanja i obuke o tome šta je potrebno preduzeti kako bi se sprečila zaraza.
Ovo su neke od stvari koje farmeri ili privatna lica koja uzgajajau svinje mogu da preduzmu:
* Svinje ne treba hraniti pomijama
* Transport svinja mora biti strogo kontrolisan – vozila koja se kreću sa farme na farmu trebalo bi da se kreću samo označenim stazama, ukoliko to nije slučaj, vozila bi trebalo da se dezinfikuju nakon izlaska sa farme
* Smanjiti kontakt sa drugim životinjama
* Sprečiti direktan kontakt sa divljim svinjama
* Obavezno prijaviti svaku bolesnu ili preminulu svinju veterinaru“Ne daj bože da se dijagnostikuje afrička kuga, saniranje bi se vršilo prema međunarodnim standardima, objašnjava Budimović i ističe da je važno da se farmeri ili privatna lica koja gaje svinje jave veterinarima.
Osim eutanazije, nadležna lica će vršiti i:
Čišćenje, pranje i dezinfekciju prostora prema utvrđenim pravilima
Neškodljivo uklanjanje otpada
Pravila i informacije se mogu nađi na sajtu Uprave za veterinu Ministarstva za poljoprivredu.
„Vrlo je važna i svest naših farmera – treba razumeti da su pravila tu kako bismo se zaštitili“, kaže.
U Srbiji se godišnje zakolje oko pet miliona svinja, a trenutno se uzgaja oko tri miliona.
Najveći probemi sa afričkom svinjskom kugom zabeleženi su u Aziji.
Samo je Kina dom polovine svetske populacije svinja.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, iz jula 2019. godine, milioni svinja ubijnjeni su u Aziji kako bi se sprečilo dalje širenje virusa.
Izvor:https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2019&mm=08&dd=12&nav_id=1576869
1 коментар
Kad završe sa svinjama,prelaze na Ovciji virus i kokoske.Ona Jedemo slatku Mesnu preradjevinu zvanu NESLE