SAFOLK Safolk je engleska rasa ovaca. To je ranostasna rasa za proizvodnju mesa sa dobrom muskulaturom. Odlično podnosi niske i visoke temperature. Odlikuje se i veoma dobrom konformacijom tela koja omogućava lako jagnjenje u ukrštanjima sa primitivnim rasama. Prvi pripust se vrši u uzrastu 8-12 meseci. Masa ovaca je u proseku oko 80 kg, sa varijacijama 75-90 kg, a ovnova 100-130 kg. U dobrim uslovima ovce dostižu i do 100 kg, a ovnovi 140 pa i više. Prirast jagnjadi do 3 meseca iznosi 350-370 grama dnevno i dostižu masu od 45-50 kg u uzrastu od 4,5 meseci. Prinos vune u ovaca je 3-3,5 kg, a u ovnova do 5 kg. Finoća vune je 26-30 mikrona. Plodnost ove rase je dobra i iznosi 180 %. Procenat bližnjenja je 71 %. Ova rasa se odlikuje sa dobrom pokretljivošću i aklimatizacionom sposobnošću. Zbog mnogih dobrih osobina koje poseduje ova rasa je izvožena u ceo svet. Danas se ova rasa smatra kao najbolji meliorator na svetu i koristi se za razne kombinacije ukrštanja. To je rasa koja ima veliku proizvodnju mesa sa izvanrednim odnosom mišićnog i masnog tkiva. Ova rasa je uvožena i ranijih godina u Vojvodinu, a poslednji uvoz je bio 2003 godine.
ŠAROLE Šarole je francuska rasa ovaca za proizvodnju mesa koja je nastala kao rezultat vrlo duge selekcije. Nastala je u regionu kontinentalne klime pa se ovce raseŠarole odlikuju velikom otpornošću i sposobnošću da se prilagode vrlo promenjivim klimatskim uslovima. Ovce ove rase imaju izuzetne materinske osobine: plodnost i mlečnost ali i izvanredne tovne sposobnosti kao što su: visoki prirasti, dobra konformacija i kvalitet trupa, što je čini rasom za proizvodnju mesa koja se gaji kao čista rasa ali i za ukrštanje. Odrasle ovce imaju masu tela od 80 do 100 kg, a ovnovi 110 do 140 kg pa i više. Glava je gola, bez vune, specifične je ružičaste ili sive boje i ima na sebi ponekad male crne tačkice. Uši su nežne, dugačke i pokretljive, iste boje kao i lice. Trup je dug, grudi široke, plećke su dobro spojene. Butovi su puni i oboreni. Vuna je vrlo kratka sa finoćom od 29 mikrona. Izrazito je ranostasna, tako da veliki broj grlaŠarole rase (80 %) ulaze u priplod u uzrastu od 7 meseci i jagnje se sa starošću od jedne godine. Plodnost je izuzetno izražena i po francuskim podacima iznosi u proseku 190 %, a rezultati plodnosti u najboljim stadima su čak i više od 234 %.Ovo su rezultati za plodnost koja se ostvaruje bez stimulacije hormonima i inače se izazivanje estrusa pomoću vaginalnih sunđera ne praktikuje. Ovce su vrlo mlečne i imaju laka jagnjenja. Jagnjad ostvaruju visoke priraste zahvaljujući odličnoj mlečnosti njihovih majki. Ispitivanja govore da blizu 90 % jagnjadi koja su rođena kao blizanci su i odgojena pod majkama sa visinom prirasta od prosečno 240 do 250 grama a jagnjad koja su rođena kao jedinci ostvaruju prirast od 290 do 300 grama. Jagnjad odgajena na paši uz dodatak koncentrata postižu sa 70 dana masu tela između 26 i 27 kg muška grla jedinci i između 22 i 23 kg muška grla blizanci. Jagnjad se po rođenju odlikuju velikom vitalnošću kao i visokim prirastima koji dovode do proizvodnje teških jagnjadi bilo da su ona čiste rase, ili su proizvod industrijskog ukrštanja ali meso tih jagnjadi nije masno. Zaklana jagnjad obično teže između 20 i 22 kg, imaju odličnu konformaciju trupa, kosti su tanke i zaobljene, butovi su puni a kvalitetni delovi predstavljaju 55% ukupne težine trupa. Zbog posedovanja velikog potencijala za prirast rasa Šarole se svrstava među vodeće rase za proizvodnju mesa u Francuskoj. Kvalitet trupa zaklane jagnjadi odnosio je mnoge nagrade i priznanja na takmičenjima. Ove osobine čine da je izbor ovnova izvanredan za industrijsko ukrštanje jer se kod meleza popravlja konformacija jagnjadi, viši su prirasti sa većom težinom zaklane jagnjadi bez povećanja masnoće.
TEKSEL Teksel je holandska mesnata rasa ovaca sa dugom vunom. Nastala je u 19 veku u severnom delu Holandije, a ime je dobila po ostrvu u Severnom moru. Dobijena je putem ukrštanja, dobre i duge selekcije i kvalitetne ishrane. Osnovu za ukrštanje je činila domaća ovca, a za oplemenitelja su korišćene engleske rase za meso sa dugom vunom (lester, linkoln i romni-marš). Dobijeno potomstvo je selekcionisano na pravac proizvodnje meso-vuna. Na takav način dobijena je krupna ovca sa svim karakteristikama tovne rase. Građa tela je snažna. Trup je dubok, širok i dug. Glava je velika i široka . Nozdrve, usne i papci su pigmentirani. Visina grebena u ovaca je 68-72 cm, a ovnova 75-82 cm. Masa ovaca je 80 kg, a ovnova 110-130 kg. Teksel je ranostasna rasa ovaca. Mlečnost ove rase je dobra i jagnjad u uzrastu od 90 dana postižu masu od 30 i više kilograma, sa dnevnim prirastima od 300 grama. Sa 6 meseci masa je oko 50 kg, a sa 12 meseci 65 kg. Randman mesa iznosi 50-60 % (mlada grla 60 %, a starija 50-55 %). Plodnost je izuzetno visoka i iznosi 150-180 %. Obraslost vunom je dobra a vuna je bele boje. Runo je poluotvoreno sa dužinom pramenova 15-20 cm i finoćom oko 37 mikrona. Ovce daju 5-6 kg, a ovnovi 8-11 kg vune, sa randmanom od 55-65 %. U Holandiji teksel je najzastupljenija rasa ovaca i od ukupnog broja ovaca na nju otpada 90 %. Teksel rasa se u cilju odgajivanja ali i ukrštanja uvozila u mnoge zemlje sveta. Ovce nemačkog teksela imaju masu tela 70-80 kg, plodnost 150-200 %, i pripuštaju se sa 6-7 meseci. Nemački teksel je uvožen nekada i u Jugoslaviju.
