Pošto su kupili plac u Petrovcu kod Kragujevca i sagradili letnjkovac u kojem bi provodili raspuste sa decom, porodica Cvetković se više nikad nije vratila u grad. Na 40 ari placa, 2004. godine podigli su nekoliko kućica u etno stilu, posadili baštu, izgradili objekte za životinje i svoje etno domaćinstvo nazvali po mlađoj ćerki Janin raj.
Međutim, posetioci i gosti ne dolaze u ovaj raj samo zbog autentičnog izgleda starih šumadijskih dvorišta, već zbog neobičnog kozjeg sira, za koji je indirektno zaslužna upravo Jana.
– Kad smo završili ovu malu kućicu za nas, došli smo ovde na raspust i više se nismo vratili. Posle godinu dana rodila se Jana, a ona voli životinje kao ja, pa joj je jedan moj prijatelj poklonio malo jare. Od tog jareta nabavili smo još jedno, drugo i došli smo do farme od 30 muznih koza i 30 jarića. Sada proizvodimo mlade i prevrele sireve, kajmak, sir u maslinovom ulju, kačkavalj sa desetak ukusa, po specijalnom receptu starom 300 godina, koji smo jedva iščačkali – kaže Dragan Cvetković, inače veterinar po struci.Danas su proizvodi od kozjeg mleka gotovo najinteresantniji deo seoskog turizma u Srbiji. Međutim, ono što izdvaja Janin raj jeste upravo posebna receptura kozjeg kačkavalja obogaćenim ukusima.
– Imamo kačkavalj sa aronijom, brusnicom, belim lukom, sa lekovitim biljem; bosiljak, mirođija, majčina dušica, sa peršunom, zatim sa ljutom tucanom paprikom. Proizvodimo i varijantu sa lanom, sa susamom, ima mnogo mogućnosti eksperimentisanja, kao što je kačkavalj sa svežom paprikom – što je jako interesantno i lepo. Gosti su nepoverljivi u početku, ali samo dok ne probaju, a neki i ne znaju šta probaju pa se posle oduševe i traže repete.
A da bi gosti tražili repete, za pravi recept potrebno je kvalitetno mleko i dovoljno je da kačkavalj nakon pravljenja malo odstoji i sazreva, i to u starom mlekaru koji su nabavili iz okoline Gruže, da bi se već posle nekoliko dana konzumirao. Cvetkovići uzgajaju isključivo alpine koze, poznate po svojoj mlečnosti.
– Prvo jare je bilo te rase. Veoma smo zadovoljni njome, jer je zahvalna za držanje, nije zahtevna, dosta je mlečna – daje do 6 litara mleka dnevno, a neke prvojarke i do 4 litra. Mi ih dobro hranimo kvalitetnom hranom i zato daju mleko izuzetnog kvaliteta, bez specifičnog mirisa – kaže Dragan.Koze su prepodne na kvalitetnom senu, a popodne slobodne na ispaši. Tokom čitavog dana, u domaćinstvu Cvetković, slobodno se kreću paunovi, ovčice, kuce, mace, dok posetioci mogu da vide i svinje moravke, somborsku kaporku, zlatnog fazana, pa čak i kobilu pitomu za jahanje.
Zato, u Janinom raju, mogu da se probaju sve vrste kozijeg sira, domaćih sokova, kolača, mesa i zimnice i vidi pravi mali zoološki vrt. Svi domaći ukusi i mirisi jesu ono što čini etno turizam, a svakog dana gledati plodove svog rada jeste ono što čini život na selu.
– Jednog dana uđem u šupu – omacila se mačka, odem kod koza – ojarila se koza, kvočka koja je ležala u senu, vidim vodi piliće po tavanu, sutradan, ovca Brena – ojagnjila se. Te prinove i jesu čar, najveća nagrada za sav taj trud i plod tog tvog rada na selu – zaključuje Dragan Cvetković.
