Na svetu postoji oko 20.000 vrsta pčela koje su zastupljene na svim kontinentima. Pored pčela radilica koje skupljaju nektar i hrane društvo, centralna figura oko koje se vrti život u košnici je matica. To je zrela ženka čiji je zadatak nošenje jaja čime umnožava vrstu i doprinosi opstanku društva. Osim toga, ona luči feromone po kojima je pčele prepoznaju i čime ona pčelinje društvo drži na okupu.
Svadbeni let matice
I dok pčela radilica u sezoni živi između 30 i 45 dana, matica može da poživi i pet godina. Prve i druge godine je najplodnija, u trećoj već leže previše trutovskih jaja, a u četvrtoj godini ništa ne vredi. Matica izleće iz košnice samo iz dva razloga – kad se pari i ukoliko dođe do rojenja. Iako ceo
život faktički provede u košnici matica se pari samo napolju van legla. Već četvrtog ili petog dana nakon rađanja izleće na oplodnju ukoliko je u tome ne spreči loše vreme. Ako je matica zdrava, poleti na svadbeni let visoko u vazduh, praveći krugove i pri tome vodi računa o položaju pčelinjaka.
Tokom ovog leta ona ostavlja mirisan trag koji osete trutovi i poleću za njom, a najvredniji je stigne i oplodi. Priroda je uredila tako da se matica sa trutom ne može pariti u košnici. Trut je za parenje sposoban samo u letu, a razlog za to je njegov polni organ koji je u trbuhu, i može se ispoljiti jedino kad naporno
leti za maticom. Pri oplodnji organ truta poklopi se tačno sa polnim organom matice. Ovu ljubav trut plati glavom zato što mu se u trenutku oplodnje polni organ preokrene i ne može ga više vratiti u prvobitan položaj. Matica se polnog organa oslobodi, a u tome joj pomažu i pčele, koje joj sitne bele končiće, koji joj vire iz polnog organa čupaju, čim se oplođena vrati u košnicu. Već treći ili četvrti dan pošto se matica oplodila, počinje da nosi jaja. Leženje jaja uslovljeno je pašom, toplinom i prisutnošću dovoljnog broja mladih pčela u pčelinjem društvu.i naizgled zdrava matica. Međutim, ako se kroz četiri, a najdalje kroz šest nedelja pošto se izlegla, nije oplodila, ostaje za celi život neplodna, tj. trutovnjača. Ona može da leže jaja, ali se iz njih legu samo trutovi.
To može da se raspozna po spoljnom obliku ćelija. Naime, leglo radilica ima ravne poklopce na ćelijama, dok su trutovske ispupčene. Da bi se ovo izbeglo najbolje je kupiti maticu koja je selektovana i odgajana.
Jedan od najboljih srpskih proizvođača matica je Zoran Stojanović iz sela Ribnica nedaleko od Kraljeva. Kao registrovano preduzeće bavi se gajenjem matica od 2005. i to u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu.
– Odgajanje i selekcija je odabir matica od majke rodonačelnice, pa matice nasleđuju najbolje genetske osobine majke. Selektivnim programom dobijate najkvalitetnije matice koja je osnov kvalitetnog pčelinjeg društva. S obzirom na to da je cena jedne matice oko 1.000 dinara ekonomičnije je da kupite maticu nego da se nadate da će ona koja se izlegla u košnici biti dovoljno kvalitetna – kaže za Agrobiznis magazin Stojanović i ističe da je u odgajanju matica najvažniji tajming koji mora da se striktno poštuju.
Da pčelar kupuje najbolju maticu osim samog Stojanovića garancija je i Poljoprivredni fakultet u Beogradu koji kontroliše rad odgajivača, daju sve neophodne
stručne savete ukoliko je to potrebno, dok u resornom ministarstvu dobijaju sertifikat za rad koji važi šest ggodina ali se obnavlja svake godine.
Stojanović je bivši profesor biologije, a pčelarstvom se bavi od sedamdesetih godina prošlog veka. Ljubav prema pčelama je nasledio od oca, a 2004. je napustio školu i posvetio se samo pčelarenju. Danas ima oko 800 društava koje su raspoređene na osam lokacija oko Kraljeva. Deo košnica
je statičan, a deo seli od paše do paše. U svemu mu pomažu dva sina, mada je kako kaže, i ćerka sve više zainteresovana za pčelarenje.
– Tokom jedne pčelarske sezone pređem i po 40.000 kilometara seleći košnice na ispašu, često na livade koje su na 1.000 metara
nadmorske visine ili u Vojvodinu na ispašu suncokreta. Pčelarstvo je ozbiljan posao koji zahteva veliku posvećenost, spremnost pčelara da stalno uči, da razmenjuje iskustva sa kolegama kako bi povukao pravi potez u pravo vreme. Pčelarenje je ozbiljan posao koji zahteva veliku odgovornost pčelarakoji u jeku sezone od aprila do avgusta radi najmanje deset sati dnevno – ističe naš sagovornik.
Uprkos ogromnom iskustvu koje ima ovaj šezdesetogodišnji pčelar ne želi da se bavi prognozama kakve će biti ova pčelarska sezona jer na to, kako ističe, često utiču brojni faktori poput vremenskih uslova na koje ljudi nemaju uticaja.
Izvor: Agrobiznis magazin
