Pravilna ishrana ovaca
Ovca je jedna od nakorisnijih domaćih životinja koja daje brojne proizvode, pa ne čudi što se u Srbiji gaji odavnina. Adekvatna ishrana neophodna je kako bi ovca davala maksimalnu proizvodnju mesa, mleka, vune… Osim toga od ishrane zavisi ne samo trenutna proizvodnja, već preko jagnjadi utiče i na buduću proizvodnju ovaca. Ovce su preživari i njihova ishrana mora da bude u skladu sa osnovnim principima ove vrste životinja, ističe prof. dr Radomir Jovanović sa Univerziteta u Novom Sadu.
Instikt za odabir trava
Za razliku od druge stoke, a zahvaljujući specifičnoj građi i funkciji organa za varenje, ovca koristi znatno veći broj biljaka u ishrani. Bez problema jede korovske i žbunaste bilje. Od svih domaćih životinja ovca je najizrazitija pašna životinja, ali za razliku od goveda u ishrani koristi kraće i finije biljke. Ima specifičan instikt pa ume da napravi razliku između pojedinih biljaka, pa u ishrani konzumiraju određenu vrstu trava, leguminoze, korovske biljake, šiblje te potpunije koriste pašu za razliku od ostalih domaćih preživara, rekao nam je profesor Jovanović.
Iako važi za pašnu životinju koja ne voli da bude dugo u zatvorenom prostoru, ovce imaju izuzetnu sposobnost adaptacije, pa se mogu držati i hraniti u zatvorenim prostorima. Ali, imajući u vidu samu njenu prirodu otvoren prostor je mnogo prirodnije okruženje za ovu životinju. Zanimljivo je da životni ciklus ovce prilagođen periodu vegetacije biljaka na pašnjacima. Podjednako koriste prirodne i veštačke pašnjake, ali tokom sušnog leta, jeseni ili zime neophodno je ovcama dodavati
koncetrovanu i zrnastu hranu. U periodu pre jagnjenja bremenitim ovcama treba pojačati koncentrovanu hranu i tada se preporučuje da pored ispaše (traje četiri do pet sati dnevno), kao dodatak treba davati 300 do 400 grama koncetrovane hrane po grlu.
Kada je hrana u pitanju potrebe ovaca se stalno menjaju u zavisnosti od starosti, telesne mase životinje, kategorije ovaca, zdravstvenog stanja… Pri prelasku jagnjadi sa mlečne na suvu hranu veoma je važno da ovaj prelazak bude postepen. Prelazak starijih ovaca sa jedne na drugu vrstu hrane takođe zahteva postepeno prilagođavanje životinje.
Ovce su posebno osetljive na kabastu vrstu hrane. U tom slučaju treba vodi računa da učešće leguminoza (mahunaste biljke) koje imaju poseban značaj u ishrani ovih životinja zbog viskokog sadržaja proteina, ne treba da bude veći od 50 procenata hraniva, jer mogu ispoljiti laksativni karakter.
Balansiranje obroka
U ishrani ovaca veoma je važno balansiranje obroka, koji će životinji obezbediti sve potrebne hranljive materije u toku 24 sata. Balansiranje je posebno važno za tovnu jagnjad gde prelazak na ishranu sa zrnastim hranivima mora da bude postepen kako bi se izbegla “bolest prežderavanja“. U osnovi slično je balansiranju obroka za goveda, što znači da i za ovce važi većina opštih principa. Apetitet životinja i veličina ostatka prestavljaju pouzdan pokazatelj njihovog kapaciteta za konzumiranje određene vrste hrane.
Ostatak teksta pročitajte u novom izdanju Agrobiznis magazina.
