Razgovarali smo sa mladim proizvođačem i istoričarom Mihajlom Petrovićem iz Ripnja koji se već 5 godina bavi ovčarstvom. Zašto se odlučio za poljoprivredu i selo, a ne za grad in eke druge poslove otkirvamo u narednim redovima i želimo što više ovakvih mladih ljudi spremnih za proizvode!Kada je farma osnovana?
– Na našem poljoprivrednom domaćinstvu ranijih godina i decenija uzgajana je sitna stoka, svinje i ovce (ne u čistoj krvi), ali isključivo za sopstvene potrebe.
Vremenom, prateći tendencije u oblasti stočarstva, odlučili smo da odemo korak dalje, i uđemo u posao sa nabavkom kvalitetnih, umatičenih grla određene
pasmine. U tom poslu aktivni smo od 2015. godine, kada smo nabavili prvo matično stado od 10 ovaca i 1 ovna, tako da se ta godina formalno može uzeti
kao početak naše farme. Naš sagovornik dodaje da su neposredno pred nabavku matičnog stada trajali višemesečni radovi na izgradnji priključnih objekata, što dodatno produžava period njihovog bavljenja intenzivnim stočarstvom.
Zašto ste se odlučili za poljoprivredu?
– Kao i većina naših ljudi koji na selu poseduju imovinsku bazu, odlučili smo da aktiviramo sopstvene zemljišne resurse sa ciljem njihove maksimalne iskorišćenosti. Uzgoj ovaca delovao nam je stoga primamljiv, ne samo sa materijalne strane, već i sa praktične jer bi nas podstakao da obradom zemlje obezbedimo hranu koju bi konvertovali u stočni fond. Namera nam je primarno bila da na taj način obezbedimo sebi dopunski izvor prihoda i samoodrživost poljoprivrednog gazdinstva. Obzirom da u kući nemaju svi stalno zaposlenje, rad na farmi doprinosi i racionalnom utrošku vremena.Koliko grla imate?
– Naš objekat ima kapacitet do 70 odrasnih grla. Trenutno imamo oko 50 plotkinja i još uvek smo u razvojnoj fazi. Ne žurimo sa dinamikom popunjavanja tog
kapaciteta, s obzirom da deo svakog podmlatka usmeravamo na prodaju. Plotkinje su podeljene u 3 krvne linije i imamo 3 odrasla priplodna ovna.
Koje su to rase?
– U pitanju je rasa il de France (il de frans). Za nju smo se odlučili posle dugo teoretisanja, poseta ovčarima i razmatranja iskustava. O ovoj rasi, njenim karakteristikama i prednostima sve je već mnogo rečeno. Postoji mnogo iskusnijih i uspešnijih odgajivača koji su kompetentniji za takve analize. Mi smo za sada zadovoljni i nismo se pokajali odabirom. Radi se o rasi kombinovanih svojstava, koja uz dobar razvoj kvaliteta može da pruži različite
proizvodne mogućnosti bilo da je u pitanju stvaranje priplodnog materijala, prodaje jagnjećeg mesa ili upotrebe vune. Iako rasa ne spada u visoko mlečne ovce, uz kvalitetnu ishranu i dobru laktaciju i ovaj resurs se može iskoristiti.
Šta je vaš glavni proizvod?
– Na osnovu našeg dosadašnjeg iskustva možemo reći da najveći deo odlazi u dalji priplod. Što se tiče muških grla (jagnjadi), pošujući selektivne i estetske parametre, deo odlazi za dalji priplod, a deoprodajemo kao klaničnu robu. Mogu reći da je na tržištu osetno veća potražnja za ženskim grlima. Ona u najvećem delu ide za dalji prilod.
Gde plasirate proizvodnju?
– Naši kupci su odgajivači iste rase ali i svakako ima i onih koji žele da kupovinom priplodnog materijala kroz meleženje sa drugim pasminama poboljšaju karakteristike svojih ovaca. Tu pre svega mislim na prirast i mesnatost ovaca. Što se tiče klanične robe ona je uglavnom usmerena na lokalnu potražnju i pijace. Društvene mreže i internet oglasi pružaju nam značajnu olakšicu u poslovanju i razmeni iskustava i saveta sa drugim odgajivačima.
Koliko ljudi radi na farmi?
– Mi smo petočlana porodica. Dvoje od nas su stalno angažovani i još dvoje po potrebi. Sagovornik dodaje da se u toku većih senzonskih poslova (prikupljanja
senaže i izđubravanja) uključuje i dodatna radna snaga.
Da li je blizina velkog grada prednost ili mana?
– Naša farma nalazi se u mestu Ripanj, na oko 25 km od Beograda. Dakle, s obzirom da nismo toliko okruženi poljoprivrednim prostorom, to svakako utiče i na
cenu žive stoke i potražnju za klaničnom robom. Uz to ne treba gubiti iz vida i razliku u ceni prehrane za životinje. Prodaja priplodnog materijala nije ograničena potražnjom na lokalnom tržištu i samom okruženju.
Šta radite sa stajnjakom?
– Stajnjak kao nus proizvod sa naše farme, uglavnom smo koristili za sopstvene potrebe (đubrenje bašte i voćnjaka). Dobar deo ustupali smo i komšijama i lokalnim povrtarima. U zadnje vreme količine stajnjaka su se naglo povećale, tako da razmatramo mogućnost prodaje stajnjaka na veliko.
Da li prerađujete nešto u sopstvene proizvode?
– Ne, sem proizvodnje mesa za sopstvene potrebe.
Da li koristite subvencije države?
– Da. Subvencije države značajno mogu da pokriju troškove ishrane životinja. U pitanju je svota od 7 hiljada dinara po umatičenoj ovci koja se ojagnji u toku godine. Nažalost, one često kasne i neredovno se isplaćuju. Primera radi, subvencije za prošlu 2019. godinu, još uvek nam nisu isplaćene.
Šta su planovi za naredni period?
– Pored već pomenutih planova za popunjavanje kapaciteta ovčarnika u planu je nabavka kvalitetnog priplodnog materijala iz Francuske. Takođe, u razmatranju je i proširenje kapaciteta objekta u budućnosti.
Izvor: Agrobiznis magazin
