Da li hobi može da bude dobar biznis ili je pak samo veliki trošak mišljenja su podeljena. Oni koji se nekim hobijem bave verovatno bi na njega sav svoj
zarađeni novac i potrošili. Tako lovce mame puške, ribolovce štapovi, filateliste retka marka a našeg mladog domaćina i poljoprivrednika Predraga Ćulibrka zanimaju domaće životinje poput kokošaka i gusaka. On je na imanju svojih predaka iskoristio postojeće stare objekte i u njima smestio nekoliko različitih rasa živine.
„Prvo sam počeo da gajim sve tipove kokoške rasa italijanka. Imao sam ih u puno različitih boja, zatim sam počeo da nabavljam patke kojih sada imam oko šezdeset a na proleće ih bude stotine pre nego ih isporučim njihovim budućim vlasnicima. Ako me pitate da li se isplati rekao bih da jer imam mogućnost da proizvodim sopstvenu hranu za životinje, siguran plasmana a što je najvažnije radim ono što volim“.
Predrag za Agrobiznis magazin kaže da je Khaki Kampbell kupio u Mađarskoj i Sloveniji i to tri linije.
„Sa njima sam prezadovoljan, to su patke koje nose od 160 do 260 jaja godišnje. One nisu majke ali zato nose jako puno jaja, a što je najbitnije jako je otporna rasa i lako se odgaja. U ovoj godini sve što su snele, sva jaja su prodata kupcima. Doneli smo kvalitetne jedinke a hobisti i ljubitelji plovaka su to prepoznali pa su sva jaja otišla odgajivačima plovne živine“.
Ruansku patku Predrag je doneo iz Rumunije. To su teške, srednje stasne plovke. Pokazale su se jako dobro, krupne su i veoma otporne što je najbitnije. Nisu velike nosilje ali to opravdava njihov izgled i veličina. Kod njih je oplodnja jaja oko 50 posto i obavezna je voda gde mogu da se oplode. To je zato sto su te patke jako velike pa im nije lako da se gaze.
„Moram reći da smo mi zadovoljni njima i sa takvom oplodnjom jer smo napravili lep rezultat na izložbi i tako planiramo da i dalje radimo na kvalitetu. To su patke koje mogu da daju i 1,5 kg masti po jedinci što je takođe jedan kvalitet koji se traži kod pataka“.Krivokljune patke su stigle u Karađorđevo iz Rumunije, ženke su poreklom iz Nemačke ta nije iz Lajpciga, a mužjaci koje su pušteni sa ženkama su iz Belgije tako da su vrhunsog kvaliteta.
„Imamo ih u više boja, a što je najbitnije one su laka rasa i lake su za odgoj. Kod njih je bitno kada se izlegu mladi pačići noge im budu dosta visoke pa samim tim od starta ubacujemo kalcijum u ishraniu“- objašnjava nam Ćulibrk.
Ove patke inače nisu probirači u ishrani i jako su aktivne tako da same mogu naći hranu ako im ispunite uslove držanja. Nose oko 80 jaja godišnje. Boja jaja je bela do svetlo zelene. One su jedne od najčudnijih pataka to jest čudnog izgleda. Vrat im je labudast a kljun se povija na dole pa su postale jako popularne kod mnogih odgajivača i hobista u inostranstvu.
„I Frankonske guske smo doneli iz Rumunije. To je guska sa jako izraženim instinktom to jest odlične su majke i same izvode svoje guščiće. One su plave
boje i teže od pet kg. Obavezna im je voda odnosno bazen da bi se oplodile u rano proleće. Nose od osamnaest do dvadeset jaja u proleće ,njihovo meso je jedno od cenjenijih jer je jako mekano i ukusno, a najpribližnije je ukusu divlje guske. Najpopularnije su u Nemačkoj gde ima dosta odgajivača ovih gusaka. Predrag nam objašnjava da je ove guske nabavio da bi ih izlagao po izložbama. Ajzburška je najveća patka od svih pataka.
„Kupili smo prvi par u Rumyniji i prve godine nismo uspeli da ih razležemo u većem broju jer su te patke jako krupne i teže su i od ruanskih pataka. Kod njih je obavezna dijeta u proleće da bi mužjaci mogli da oplode svoje ženke. Mi smo merili mužjaka i on je imao oko 7kg ali u proleće se mora izbalansirati ishrana i ubacivati što svežija hrana. Najbolje je davati salate, kupusa i seckane jabuke. Meso ove rase je jedno od boljih. Svetle boje, jako mekano i ukusno.
Za kraj na farmi kod Predraga Ćulibrka videli smo i Saxoni patke koje je nabavio u Srbiji i to jedan par. Te patke su jako lepe boje i mogu lepu kilažu da dostignu, nisu dobre majke pa se njihova jaja legu u inkubatoru. Dobre su nosilje i nisu probirači u ishrani. Dosta su lake za odgoj i umaju ukusno meso.
Kada je u pitanju kvalitet mesa, razlika između divljeg i od pitome patke je to što je meso pitome patke mekše i sadrži nešto manje proteina (19,7 grama) dok 22,7 grama ima divlja u sto grama mesa. Sa druge strane, domaća patka u sto grama ima 18,8 grama masti što je pet puta više od divljih. I na kraju kalorijska vrednost u sto grama domaće pačetine je 248 kcal dok je divlje 120 kcal. Kad su u pitanju hranljiva svojstva od velikog značaja je pačija
mast koja je antikancerogena, pomaže u regulaciji metabolizma a značajna je i za kozmetičku industriju. Zbog sadržaja značajnih količina vitamina
A korišćenje mesa patke u ishrani može poboljšati vid ali i stanje kože.
Neke analize pokazuju da pačije meso doprinosi jačanju imuniteta, a zbog veće količine aminokiselina i retinola može pojačati polnu funkciju kod muškaraca. Međutim, postoje opasna svojstva mesa ako preterate, naročito ako ste gojazna osoba i imate povišen holesterol. Takođe, treba imati na umu da pačije meso nije lako svarljivo zbog svoje krutosti što može otežavati probavu. Masti patke mogu narušiti procese u krvnim sudovima tako da treba imati uvek u vidu da je umerena ishrana najbolja ishrana. Za one koji ne bi da jedu meso svakako ostaje da uživaju u njihovom društvu kao dvorišnog ljubimca.
Izvor: Agrobiznis magazin
