Govedarska farma Olivere Latinović iz Nakova svakodnevno na preradu isporučuje “Imleku” 1.700 do 1.800 litara mleka, nekada i više, već u zavisnosti koliko je krava na muži.Krave prosečno dnevno daju 23-24 litre mleka, a muža je nedavno robotizovana, tako da se ova porodična farma kao jedna od najsavremenijih na severu Banata, koja se nalazi nadomak Evropske unije, na udaljenosti oko dva kilometra od srpsko-rumunske državne granice, može meriti sa evropskim.
U prethodnih deceniju i po, od kada je farma utemeljena, u nesigurnim i nepredvidivim uslovima domaćeg mlečnog govedarstva, to nije bilo lako postići, jer morale su se prebroditi teškoće i problemi, ali i vršiti značajna ulaganja, da reka mleka ne bi presušila. Olivera Latinović priča da su se porodično opredelili za mlečno govedarstvo, jer su se prethodno bavili tovom junadi.
– Opredelili smo se tada za proizvodnju mleka kako bi imali redovan mesečni priliv novca za život, pa smo u tadašnjoj akciji koja je bila aktuelna 2006. godine uzeli sedam steonih junica, davanih pod uslovom da se kasnije vrati toliko junica u istom stanju u roku od pet godina. U međuvremenu se taj uslov izmenio pa smo preuzete junice otplatili u mesečnim ratama, ostavljali smo žensku telad za proširenje farme, dokupili još deset krava, tako da smo uspevali da opstanemo. Kada se jednom uđe u tu priču, onda više nema nazad, nego smo nastojali da farmu unapređujemo – ispričala je naša sagovornica.
Sada govedarska farma Latinović ima oko 240 grla, deo poslova na muži ishrani krava je digitalizovan pa ga odrađuje robotika, što je bilo ulaganje vredno 150.000 evra uz pomoć države, pa je to olakšalo poslove vlasnici i četvoro zaposlenih, ali bavljenje govedarstvom i uopšte stočartsvom iziskuje svakodnevnu budnost svih 24 sata. Država je sa 60 posto subvencionisala nabavku robota, dok je kompanija “Imlek” za ostatak ulaganja odobrila petogodišnji kredit.
– Bez subvencije države ne bi se mogli odlučiti za ovo ulaganje, a i inače, poznavajući prilike u mlečnom govedarstvu, bez državne podrške i subvencija, kao i razumevanja i podrške lokalne samouprave Kikinde, ne bi se moglo opstati. Država nas je kod ulaganja prepoznala kao kvalitetnog proizvođača mleka i zahvaljujući toj podršci nabavili smo robota za mužu. Imamo izmuzište koje je staro petnaestak godina i nije bilo toliko savremeno tako da je bilo vreme da ga zamenimo. Kada se stvorila mogućnost za nabavku robota za mužu posle dugog premišljanja smo odlučili, ili robot ili ništa, jer nismo imali neku drugu varijantu. Sada sa uvođenjem robota za mužu posao nam je olakšan i imamo mnogo veću kontrolu u pogledu normiranja hrane – saznali smo od Olivere Latinović.
Od kada su ušli u mlečno govedarstvo u prethodnom periodu Latinovići su dospevali u neugodne situacije. Sarađivali su sa “Kikindskom mlekarom”, pa kada je nastupila kriza i mleka falilo preorijentisali su se na “Šabačku mlekaru” koja je tada plaćala realnu cenu i to je potrajalo oko dve godine, pa je krenuo sunovrat te mlekare, koja je ostala dužna proizvođačima mleka.- Nama su za isporučeno mleko ostali dužni oko 23.000 evra koje nikako nismo mogli naplatiti i trebalo nam je vremena da se vratimo na kolosek da namirimo naše obaveze i farma normalno funkcioniše – priseća se neslavne epizode Olivera Latinović.
Saradnja je nastavljena sa “Mlekarom Subotica” koja je u međuvremenu pripojena kompaniji “Imlek”, gde po utvrđenoj formuli usklađenoj sa evropskim normama prilagođenim našim prilikama, pa sa stimulacijama i kriterijumima za propisane parametre za prvoklasno mleko postižu po litri cenu od 36 dinara, plus PDV i nije se menjala već godinu dana, čemu treba dodati i državnu premiju od sedam dinara po litri.
– Cena mleka koju ostvarujemo stagnira, a troškovi su nam stalno u porastu, pa morate da se borite sa time što dobijete za mleko. Nismo samo mi mlekari u takvoj situaciji, slično je i u svinjarstvu – konstatuje vlasnica farme.
Za osavremenjavanje farme mora da se ulaže u objekte, opremu u zelenu liniju koja farmu prati u obezbeđenju kabaste hrane, mehanizaciju za ratarenje, kao i opremu za mužu. Za obezbeđenje hrane za farmu Latinovići obrađuju oko 200 jutara sopstvene i državne zemlje uzete u zakup, a ovaj deo posla obavlja Oliverin brat Rade.
– Da bi opstali morate biti i ratar i stočar, a ulaganju su velika. Recimo jedna prikolica za izđubravanje je 40.000 evra, telehender za utovar je 70.000 evra. Problem je što je nas veće farmere država izgubila u međuprostoru, jer svi koji imaju više od 19 grla su u sličnom položaju, jer nas šalju da konkurišemo za sredstva iz programa IPARD. Međutim, realno tamo ne možemo da ispunimo uslove i prođemo, što zbog legalizacije i regulisanja imovinskih odnosa do ostalih okolnosti, pošto zajedno žive i tri generacije u jednoj porodici, pa nije razgraničeno šta je čije. Mi koji smo malo odskočili država bi trebala da nas prati jer suviše su velika ulaganja, a zna se tačno koliko iz ove proizvodnje ljudi živi. Gledamo da pokrivamo troškove, da izmirujemo račune i nismo nikome dužni pa se nekako pregura. Evo, sada je problem da nemamo kome da prodamo mušku telad, pa smo 50 grla neplanski morali da stavimo u tov, a lane su ljudi čekali da ih kupe. U Kikindi su recimo četiri velika gazdinstva zatvorila farme, a problem je što nema novih zainteresovanih da kreću u ovu proizvodnju, mladi neće da se bave ovim teškim i prljavim poslom. – ukazuje Olivera.
Naša sagovornica naglašava da ima dobru saradnju sa Gradskom samoupravom Kikinde, koja nastoji da im iziđe u susret kada je to moguće, a pored uzimanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta apliciraju za podsticajna sredstva koja se daju iz gradske kase.
Mlekara Šabac: Obaveze ispunjavamo na vreme
Povodom tvrdnji o dugovanjima ovom proizvođaču, oglasila se Mlekara Šabac.
„U tekstu se navodi da je Mlekara Šabac ovom domaćinstvu ostala dužna 23 hiljade evra. Ono što je važno, na koju godinu se to odnosi i u čijem se vlasništvu mlekara tada nalazila. Ovako navedeno može da se odnosi na Mlekaru Šabac danas, koja već pet godina ima novog vlasnika i svoje obaveze ka dobavljačima sirovog mleka ispunjava u celosti, na vreme. Naša Mlekara sarađuje sa 700 farmi i sa njima ima odlične partnerske odnose“, navode u mlekari.
Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-reke-mleka-nema-bez-drzavnih-subvencija-24-01-2021