Ako gajite ove životinje možete dobro da zaradite!

Аутор: dzonioff
1,5K посета

Nikola Tesla govorio je: „Mlad čovek ne treba da žali što nema milione da razvija neku ideju. Razmišljanje ne košta milione, a razmišljanjem se stvara ideja.“ Upravo ta ideja ponekad može da donese milione. Tako kažu i sagovornici „Blica“, koji žive od svoje neobične poljoprivrede.

Miloš Živanović iz okoline Mladenovca još kao student počeo je da proizvodi jaja prepelica. Poslednjih 15 godina to je biznis od kog pristojno živi. U selu Kovačevac ima farmu sa 15.000 prepelica u sezoni, jajima snabdeva trgovinske lance, a prepelicama farme koje se otvaraju po celoj Srbije.- Bio sam srednjoškolac i mom bratu su bile potrebne prepelice, odnosno jaja, iz zdravstvenih razloga. Ja sam tada gajio kuniće za Torlak da upotpunim đački budžet. Komšije su potom počele da traže jaja, pa sam ih odneo i na pijacu. U početku sam zarađivao za džeparac, a onda sam počeo da se širim, najpre da snabdevam Kalenić pijacu, a onda i ostale pijace – priseća se Miloš svojih početaka.

Posle par godina sklopio je prve ugovore sa distributerima, tako da snabdeva poznate trgovinske lance u zemlji i regionu. Osim jaja, prodaje i prepelice. U međuvremenu, počeo je da proizvodi kaveze i ambalažu i tako zaokružio ceo proces proizvodnje.

– To je ptica koja je otporna i dobro se legu mladunci. Veleprodajna cena jaja je oko sedam dinara. U mojoj farmi dnevna proizvodnja je od 3.000 do 3.500 jaja. Prepelice od 10 dana starosti su 50 dinara, prepelice sedam do deset dana pred pronošenje koštaju 180 dinara, i prepelice koje su pronele prodajem po 220 dinara – objašnjava.Za podizanje ozbiljnije farme potrebno je na desetine hiljada evra, ali Miloš preporučuje da se u ovaj biznis krene sa 100 do 200 komada prepelica, za šta je dovoljno 200 evra.Slično je krenuo i Dragan Lazarević iz Jelenče kod Šapca. Pre 15 godina počeo je iz hobija da uzgaja nekoliko kunića. Danas na jednoj od najvećih farmi u Srbiji „Hycom rabbit“ godišnje proizvede oko 20.000 kunića.

– Farma raspolaže sa 480 ženki i 68 mužjaka. Sarađujemo sa belgijskim trgovinskim lancem koji otkupljuje 40 do 50 komada nedeljno i Veterinarskim zavodom Subotice koji proizvodi vakcinu protiv svinjske kuge od njihove slezine i krvi. Ostale količine mesa idu u ćevape i kobasice, a bataci, čije pakovanje od 750 grama košta 700 dinara, ili džigerica od pola kilograma za 500 dinara, idu odlično u marketima u Beogradu i Novom Sadu. Klanje i ređenje obavlja se uslužno u registrovanoj klanici. Konkurencija je mala, svega oko sedam ozbiljnih farmi u Srbiji – priča Nemanja Pavlović iz farme „Hycom rabbit“.Svaka ženka okoti do 10 mladi, a period reprodukcije je mesec dana. Idealnu težinu dostižu za oko 90 dana.

– Početna ulaganja se kreću do nekoliko desetina hiljada evra. Meso ima blag, ali pikantan ukus, najsličniji piletini, ne sadrži nikakav neprijatan šmek za razliku od mesa divljeg zeca – objašnjavaju u ovoj firmi.

Cena kunića od dva meseca je 20 evra, a svaki naredni mesec je još deset evra na tu cenu. To znači da se sa nekoliko stotina evra može započeti proizvodnja.

Dragan Lukić iz Salaša Noćajskog kod Sremske Mitrovice najveći je uzgajivač paunova u Srbiji. Počeo je da ih gaji iz ljubavi, a poslednjih godina, oni su mu i biznis. Godišnje proda oko stotinu ptica. Parove paunova, prodaje i manastirima ili za etno-ambijente.- Prvo sam nabavio jedan par indijskih plavih paunova, onda sam, usput, nabavio bele, crnokrile i šarene paunove. Posle toga počeo sam da ih gajim. Pre dve godine izlegao sam 108 komada, najviše u mojoj branši, a prošle godine izlegao sam devedeset komada. To je ptica koja potiče iz Indije, pa su mladunci nežni i osetljivi. Ako pokisnu, mogu uginuti. Zbog toga sa njima mora pažljivo – priča Dragan Lukić.

Ishrana ovih ptica ne zahteva mnogo truda. Cena jaja je od dva do šest evra, međutim, paunice ne mogu da snesu mnogo jaja. Uglavnom je broj jaja od šest do osam. Jaja obično stavlja ispod kokoške ili ćurke. Za 28 dana izlegu se mladunci koje prodaje. Najlepši i najskuplji su odrasli primerci. Zreli beli paunovi koštaju oko 300 evra par, šareni 250 do 300, crnokrili su 250, a plavi oko 150 evra par.

Veoma su osetljivi i potrebna je velika pažnja prilikom uzgajanja mladih.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/drustvo/ideje-koje-mogu-da-donesu-milione-neobicna-poljoprivreda-uzgoj-ovih-zivotinja-u/pfrh052

Srodni tekstovi

Оставите коментар