Њу Хемпшир најзаступљенија раса кокошака код нас а ево и зашто

Аутор: draganadpetrovic
53 посета

Америчка раса кокошака Њу Хемпшир једна је од најзаступљенијих пасмина живине данас у Србији. Толико се одомаћила у нашој земљи да се практично сматра домаћом кокошком. Популарност међу живинарима је стекла по својим комбинованим особинама високом носивошћу и квалитетним месом.
Погодне су за органски узгој па уколико се гаје по овим принципима месо има повећану биолошку и нутритивну вредност, односно има карактеристичан укус и мирис са увећаним садржајем витамина и минерала. Већ при првом залогају органског месо ове живине подсетиће вас на заборављени укус пилетине са села.

Бујно перје
Раса Њу Хемпшир настала је селективним узгојем почетком 20. века.Име носи по истоименој савезној држави у САД где је и настала. Кроз строгу селекцију гајења научници су желели да створе расу која ће дати брзо растуће товне пилиће и натпросечну носивост јаја. То им је пошло за руком и врло брзо је ова раса кокошака постала изузетно популарна не само у Америци већ широм света. Живина ове пасмине је врло издржљива и прилагодљива, те имају велику стопу преживљавања и то 85 посто код пилића и 90 одсто код одраслих јединки. Добро подносе различите временске услове а наша клима им очигледно прија.

Илустрација: Петао достиже тежину до 4,5 килограма
Њу Хемпшир воде порекло од америчког Роделендера, има пространу леђну линију која се пружа ка широко носећем уздигнутом репу. Петао има округле меснате груди, пун и широк стомак и мишићаве батаке средње дужине. Богата вратна пера падају до рамена, глава није велика и украшена је једноставном назубљеном крестом средње величине. Вратна креста је дугуљаста, ушне минђуше глатке и црвене. Очи су црвенкасто браон боје. Најчешће су златно-браон боје с тим што петао има мало скривеног црног перја на врату. Остало перје на телу је светло жућкасто браон боје уз репно перје интензивно црне боје са зеленим одсјајем. Кокошке су по боји за нијансу светлије од петлова и горњи репни покривач има црвенкасто-браон поруб са по којим тамним пером. И петлови и кокице имају бујно перје фине текстуре које добро прекрива комплетно тело. Ова раса кокошака има миран карактер, нису склони сукобима па се подједнако могу успешно узгајати у дворишту и у кавезима. Уколико слободно шетају могу бити радознали што може довести до повреда. Са годину дана петао достиже пуну зрелост и тежину од 3,5 до 4,5 килограма, док су кокошке тешке између 3 и 3,5 килограма.

Илустрација: Кокошке у просеку носе више од 200 комада јаја годишње

И јаја и месо
Ова раса живине позната је по изузетно квалитетном месу. Кокице почињу носити јаја са шест месеци. Након достизања пуне зрелости кокошке у просеку носе више од 200 комада јаја годишње, а како им не смета хладноћа јаја носе и током зимски месеци. Љуска је смеђе боје а тежина између 60 и 65 грама. Носивост зависи од услова гајења и исхране. Месо је меко и укусно, а како имају ситније кости дају више меса у односу на друге расе.
Њу Хемпшир има генетску предиспозицију за брзи раст и развој па пилићи за два до три месеца могу достићи тежину од 3 кг. Потребна им је редовна шетња јер воле да траже додатну храну као што су ситни инсекти или трава док чепркају по дворишту. Нема потребе да се поставља висока ограда јер не покушавају да полете.
Уколико се гаје у добрим условима нису склоне болестима. Ова раса кокошака воли да им је суво и топло у кокошињцу, па је препорука да се по поду простре пиљевина посебно преко зиме. За превентивну хигијену потребно је да имају базен напуњен пепелом. Када се „купају“ у пепелу птице се ослобађају паразита који могу да се појаве у перју. Неопходно је редовно чишћење кокошињца како би се спречила појава влаге која смета кокошкама.
Кад је у питању исхрана ова раса кокошака није претерано захтевна. Важно је да храна буде уравнотежена, да је има довољно као и да им увек имају свежу воду на располагању. Како воле да кљуцају траву, зими им уз храну треба давати и сено како би у организам унеле све потребне хранљиве састојке. Како би кокице наставиле да носе јаја и током зиме препорука је да им се исхрана појача, али треба водити рачуна да се не претера како не би дошло до гојазности јер се мање крећу. Иако су сјајне носиље кокошке ове расе немају изражен мајчински инстинкт па се размножавање спроводи уз помоћ инкубатора.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар