Јован Петровић одлучио да неће отићи из свог села и да ће направити фарму крава 

Аутор: Gdjakovic
370 посета

Опште је познато да млади више одлазе у град да живе него што се враћају на село. Ипак, има и оних којима град не може да пружи оно што пружа село. Због тога смо дошли у околину Владимираца да бисмо разговарали са Јованом Петровићем, младим домаћином који има свега 20 година али је већ донео одлуку да ће свој живот наставити на селу  и посветити пољопривредној производњи: „Нисам ја од оних који од овога одустају, села су нам све више пуста. Старији полако умиру и у већини су они остали на селу. Млади више одлазе у град. Што се тиче пољопривредне механизације све имамо наше сем комбајна“ каже за Агробизнис овај млади пољопривредник и додаје да му је омиљени трактор  раковица 65: „На њему сам почео да учим да возим још као мали и навикао сам се. Јесте да ми кажу сви да сам луд и ненормалан али ја волим овакав начин живота“.

У плану је и набавка трактора. Јован се нада да ће до краја студија набавити нови трактор и да ће му држава у томе помоћи. Ако и не помогне сам ће јер он своје одлуке није донео због помоћи државе већ због онога што воли да ради и од чега има намеру да живи.

Породица обрађује 15 хектара, имају бикове у тову, неколико свиња а у плану је фарма крава јер је Јовану то жеља. Сада студира на Пољопривредном факултету и нада се да ће за коју годину почети да остварује своје снове. Преко дана ради у пољу или иде на факултет а у вечерњим сатима активан је на друштвеним мрежама где промовише живот на селу и комуницира са другарима.

Припрема силаже је важан посао за његово газдинство

„Као што смо учили на факултету правимо силажу која је између зелене и жуте боје, ароматичног мириса са довољно зрна. Ову храну користимо за исхрану говеда и спремили смо је довољно да можемо да утовимо десетак грала“ каже овај вредни момак.

Силажа је иначе занимљиво спакована на најлону, а потом је стављен најлон преко силаже а преко најлона стари цреп. Када се погледа из дрона или пролази поред куће делује занимљиво а сасвим је добро за силажу и безбедно од падавина и ветра.

Занимљив одговор нам је дао када смо га питали када планира да се жени: „Надам се да ћу упознати неку фину која воли живот на селу и да ћемо заједно овде градити породицу и живети. За сада ми већина каже како можеш на селу то смрди, има пуно да се ради. Ја им кажем а не смрди  када се заради? Ја то волим и тако сам одабрао да живим, надам се да ће се наћи нека која исто то воли. Мој мото је данас је можда лоше, сутра ће бити боље“.

Држава већ годинама по питању младих на селу лута. Једно време је било субвенција за младе пољопривреднике који су показали огромно интересовање па се на конкурс јавило 5000 људи. Тренутно нема конкурса а једина подршка су им кредити са повољнијом каматом ако испуне услове које прописује банка. То често није могуће постићи. Због тога ако желимо да задржимо младе на селу и доведемо нове породице мораћемо да променимо став о младима и засучемо рукаве. До тада све ће и даље бити на нивоу ентузијазма кога очигледно код овог младог домаћина немањка.

 

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар