Домаће животиње, као и људи, тешко подносе високе летње температуре. Топлотном удару посебно су подложне краве што може имати озбиљне последице по њихово здравље. Високе врућине код крава остављају негативне последице по здравље њиховог бурага, али и копита.
Према резултатима истраживања на државном универзитету у Пенсилванији у САД хромост код крава у фармском узгоју је између 13 и 55%. Међутим, постоје начин како би се спречиле и контролисале негативне последице топлотног стреса. То пре свега то подразумева обезбеђивање адекватне доступности чисте, хладне воде, хладовине, чест приступ свежој храни и укључивање постбиотика у исхрану како би се спречиле штетне последице топлотног стреса на здравље крава. Постбиотици су у основи нуспродукти пробиотика. То су најчешће ензими, пептиди, органске киселине и друга једињења која су повезана са смањењем упале у целом телу и помажу обнављању добрих бактерија у цревима.
Илустрација: Краве се слабо зноје зато је неопходна добра вентилација штала током лета и додатно расхлађивање вентилаторима
Зашто је топлотни стрес опасан?
Топлотни стрес представља значајан ризик за здравље млечних крава и може изазвати дисфункцију бурага, оштећење црева и поремећај односно затвор код животиња. Високе летње температуре могу довести до поремећаја репродуктивне ефикасности, смањења уноса хране код крава што за последицу има смањење производње млека, мање млечне масти што утиче на квалитет самог млека.
Како објашњавају стручњаци током топлотног стреса, краве ће више стајати, мање ће јести што доводи до повећања ризика од ниског Ph бурага познатог као субакутна ацидоза бурага. Нижи Ph бурага доводи до смањења броја бактерија које могу да сваре влакна у оброку, што за последицу има мањак енергије код животиње. Високе температуре утичу и на друге функције ферментације у бурагу, параметре крви и пропуштања црева. Подсећамо, здравље млечних говеда у највећој мери зависи од здравља бурага, а здраве краве дају више млека. Када је у питању здравље бурага од виталног значаја је стабилна, активна и здрава микробна популација и одговарајуће Ph вредности. Краве су животиње које тешко подносе топлоту зато што се мање зноје и теже расхлађују тело зато је неопходно да им се помогне током летњих месеци како би избегле топлотни удар. То се може постићи на следеће начине:
• Корита за воду морају да буду стално пуна чисте, хладне воде. Једна крава у просеку попије између 40 и 80 литара воде дневно, а током изузетно топлих дана потрошња воде може да се удвостручи. Треба имати у виду да краве неће бити спремне да ходају по врућини зато морају имати сталан приступ хладној, чистој води на месту које је у сенци.
• Краве имају врло малу способност да се зноје и хладе зато им је током лета потребно додатно хлађење вентилаторима и прскалицама. Да не би дошло до засићења вимена водом не остављајте прскалице укључене предуго. Водите рачуна о хигијени говеда и штала, као и да животиње имају добар проток ваздуха уз помоћ вентилатора што ће помоћи кравама да се расхладе.
• Уобичајено је да се унос хране смањује током топлијих месеци. Да бисте одржали апетит животиња побрините се да имају сталан приступ свежој храни. Чешће храњење током хладнијих делова дана одржава храну свежом, укусном и може повећати унос. Уколико ваша говеда бораве напољу савет је да направите настрешницу за хладовину како би им било пријатније док једу.
Илустрација: Да би се расхладиле краве током лета више стоје због чега се појављују проблеми са копитама
Утицај топлотног стреса на копита
Топлотни стрес код крава представља значајан ризик за копита код млечних говеда који може да доведе до хромости животиње. Према подацима америчких стручњака четвртина музних крава има одређени степен хромости у неком тренутку свог живота. Ово је посебно изражено у рану јесен када је забележена хромост код говеда двоструко већа него у било које друго доба године. Према мишљењу стручњака постоје два главна разлога за пропадање копита код крава током лета: због топлоте животиње више стоје како би повећале своју површину и распршиле топлоту. То може проузроковати трауму на стопалима и појаву лезија. Током топлотног стреса краве ће мање јести и мање уносити хранљиве материје што може довести до смањења производње и квалитета копита. Код хромих млечних крава могу се десити промене у исхрани, губитак тежине, храмање, продужено време лежања, бол, нелагодност, промене у ходу и држању. Ако крава показује било који од ових симптома то може значити да хромост узима свој данак и да треба предузети неопходне кораке за лечење животиње.
Када је у питању превентива и лечење хромости, један од начина је редовно одржавање копита. Кравље копито треба подрезивати најмање два пута годишње, редовно прегледати и поправљати. Редовно подрезивање копита пружа прилику да проверите да ли постоје поремећаји копита, који често изазивају хромост. То су:
• ерозија пете
• хеморагија
• чир на табану
• чир на белој линији
• напукла копита
• модрице на табану
• трулеж стопала
• дигитални дерматитис
Према речима др Ленса Баумгарда са државног универзитета у Ајови храна и коришћење постбиотика током лета може помоћи у спречавању последица топлотног стреса код млечних говеда. Додавањем одређених постбиотика у храну помаже здрављу бурага, побољшава популација микробиома, поспешује рад црве и лакше варење код крава током врелих летњих месеци. Према другој студији спроведеној у Мексику истраживачи су утврдили позитивне ефекте додавањем постбиотика у храну за краве холштајн расе у периоду лактације током лета. Примећено је да су животиње које су добијале постбиотике имале смањену телесну температуру, боље су се храниле, биле су здравије и давале су више млека током лета у поређењу са животињама које нису добијале постбиотике.
Извор: Агробизнис магазин
