Рибарство у БиХ, попут других сектора производње и потрошње, грца у проблемима. Произвођачи рибе и рибљих производа за „Независне новине“ кажу да је од почетка године потражња за рибом пала за готово 50 одсто, а да су цијене узгоја веће за више од 30 одсто него у истом периоду прошле године.Миленко Мирић, власник и директор овог рибњака, за „Независне новине“ прича да годишње произведу око милион јединки и да је у вези с питањем производње и ова година задовољавајућа.Али, како каже, постоје два велика проблема са којима се суочавају, а то су поскупљење хране за рибу и потражња купаца.
„Цијена хране за рибу од почетка године скочила је за око 30 одсто. То директно утиче и на трошкове транспорта и струје. Упркос томе, ми јесмо произвели довољно рибе, али је немамо коме пласирати. Нема народ пара, не порибљава се“, каже Мирић.
Цијена по којој овај произвођач продаје своје производе, како тврди, иста је у посљедњих десет година и каже да, бар засад, не могу то мијењати.
„Цијена коју ми имамо је 10 КМ и то је тако десет година. Када немамо коме да пласирамо, онда је задржавамо, хранимо је док не дође муштерија, нешто подијелимо бесплатно или порибљавамо ријеке. Ми не можемо дирати цијену, јер једноставно народ нема пара. Сигурно је за 50 одсто мања потражња него до сада“, појашњава Мирић.
Илустрација: Храна за рибу све скупља, производња све мање исплатива
Поскупљење улазних сировина, прије свих хране за рибу, озбиљан је проблем и за Рибогојилиште „Риз Крајина“ из Мартин Брода, тврди за „Независне новине“ Рифат Тахирић, директор и власник овог рибњака. Он каже да је у овој години благо повећао цијене готових производа.
„Од почетка ове године, за 40 центи, односно неких 80 фенинга је поскупјела риба по килограму. Око 6 марака (3 евра) је цијена по килограму. Али осјети се пад потрошње рибе“, наводи Тахирић, који наглашава да је врло тешко повећати цијене крајњих производа, јер ни тада не могу анулирати повећање трошкова које имају за превоз услуга.
„Ми превозимо живу рибу. У камион шлепер максимално иду четири тоне живе рибе и 20 тона воде, у којој риба путује, што је исто као да возимо 24 тоне неког другог артикла. Али ми трошак морамо увијек дијелити на те четири тоне. Нама су произвођачи хране од којих набављамо, прије шест-седам мјесеци рекли да ће сваког првог у мјесецу бити корекција цијене хране. На примјер, задње поскупљење од 1. јула је цијена, а то је било негђе 10. јуна обавијест да на један камион хране, од 24 тоне, само фактурна цијена је виша за 2.650 евра. Па пута три камиона, колико ми трошимо мјесечно, пута 12 мјесеци, нешто мање од 200.000 марака ( око 100.000 евра) ми имамо већи трошак само по основу поскупљења хране. Шансе нема да ми дизањем цијена то надокнадимо“, појашњава Тахирић.
Илустрација: Проблем су и плате радника у рибњацима
То, како тврди, доводи до другог проблема, а то је плата радника.
„Одоше нам људи, нећемо имати радника, ми не можемо дати плату Аустријанца, Словенца или Нијемца. Не мислим да ће ово изаћи на добро, ако се не стабилизује цијена. Ако остану ове цијене, ми ћемо повећати плате и довести све у неки баланс“, каже Тахирић. Све наведено директно се одразило и на увоз и извоз рибе и рибљих производа.
Подаци које је УИО БиХ доставила „Независним новинама“ говоре да је у првих шест мјесеци ове године у БиХ увезено 4,713 милиона кг рибе и рибљих производа, чија је вриједност била нешто више од 22,4 милиона КМ, односно 11,2 милиона евра што је више у односу на исти период 2021. године. Тада је БиХ за увоз 3,53 милиона кг рибе платила 15,4 милиона КМ односно 7,7 милиона евра.
Истовремено, у првој половини 2022. године БиХ је извезла мање рибе и рибљих производа, али је због ситуације на тржишту, приходовала више него у прошлој години. Наиме, од 1. јануара до 30. јуна 2022. године у земље свијета БиХ је извезла 998.716,38 кг, а зарадила је 7,89 милиона КМ (3,94 милиона евра) , док је прошле године зарадила 7,82 милиона КМ односно 3,91 милион евра.
Извор: https://www.nezavisne.com/ekonomija/privreda/Ribnjaci-se-dave-u-problemima/726790
ФОТО: Pixabay